U Jasenovcu je danas u prisustvu predstavnika državnog vrha, predstavnika naroda žrtava, udruženja antifašista i preživelih logoraša obeležena 80. godišnjica proboja logoraša iz tog ustaškog koncetracionog logora iz Drugog svetskog rata.
Komemoracija pod nazivom „80 godina, 80 sudbina“ pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora, organizovana je u Spomen-području Jasenovac kod spomenika Cvet, a učesnici su do njega stigli u Koloni sećanja od Memorijalnog muzeja.
Kolonu su predvodili predsednik Zoran Milanović, premijer Andrej Plenković i predsednik Sabora Gordan Jandroković, čime je odata počast žrtvama ustaškog režima.
„Odajemo počast nevinim žrtavama i jasno osuđujemo zločine ustaškog režima. Radi novih generacija i istorijske istine – ne zaboravljamo“, napisao je Plenković na mreži Iks (X).
On je naglasio da će vlada nastaviti da podržava aktivnosti Javne ustanove Spomen područja Jasenovac.
Za razliku od prethodnih godina, ove godine na komemoraciji su bili zajedno svi državni zvaničnici, predstavnici naroda žrtva, udruženja antifašista i preživeli logoraši.
To je bio jedan od retkih događaja poslednjih godina na koji su došli i predsednik Zoran Milanović i premijer Andrej Plenković, a da se nisu izbegavali. Oni su se rukovali i kratko razgovarali.
Predsednik i premijer, koji dolaze iz različitih političkih opcija, već godinama imaju izrazito narušene međusobne odnose, često su javno razmenjivali uvrede, a proteklih godina su se uglavnom izbegavali na retkim događajima na kojima su bili prisutni u isto vreme.
Komemorativnom skupu u Jasenovcu prisustvovalo je više ministara, među ostalim, spoljnih poslova Gordan Grlić Radman, unutrašnjih poslova Davor Božinović i kulture Nina Obuljen Koržinek. U ime naroda žrtava na komemoraciji su bili predsednik Srpskog narodnog veća Boris Milošević, predstavnik jevrejske zajednice Ognjen Kraus i u ime romske manjine Veljko Kajtazi.
Savez antifašističkih boraca i antifašista predstavljao je Franjo Habulin, a u Jasenovac je došao i bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, kao i predstavnici političkih stranaka, institucija, udruženja i više gradova.
U sklopu prigodnog komemorativnog programa izveden je muzički program i čitani su odlomci iz svedočanstva preživelih logoraša.
Ministarka kulture Nina Obuljen Koržinek rekla je novinarima da je važno poslati poruku da ti „strašni zločini ne smeju da se zaborave, jer ako se zaborave, ako se o njima ne podučava, postoji strah da će se ponoviti“.
„Zato je važno da se neguje kultura sećanja“, rekla je ministarka.
Poslednjih godina bilo je puno neslaganja oko komemoracije i njenog održavanja, pa se u Jasenovac odlazilo u više kolona.
Nekoliko godina predstavnici naroda žrtava i antifašisti odvojeno su išli u Jasenovac, a prošle godine to je učinila jevrejska zajednica koja je odbila da bude deo zvanične državne komemoracije.
Oni su tada vence položili odvojeno, kao i predstavnici opozicionih stranaka Možemo i Socijaldemokratske partije.
Glavni razlog bojkota bilo je nezadovoljstvo zbog izostanka izričite zabrane ustaškog pozdrava „Za dom spremni“.
Komemoracija u Jasenovcu posvećena je proboju 600 preostalih logoraša Jasenovca 22. aprila 1945, od kojih je preživelo njih oko 100.
Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata antifašista i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.
U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.
Javna ustanova spomen područje Jasenovac prikupila je imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka.
