Borba za posao je beskrupulozna: Imigranti u Grčkoj
U Grčkoj je u 2009. godini uhapšeno više od 10.000 ilegalnih imigranata, čime je još jednom potvrđeno da se masovan priliv izbeglica u ovu zemlju nastavlja, uprkos merama preduzetim u cilju njegovog presecanja.
Nema, međutim, preciznog podatka o tome koliko se, u istom periodu, "ilegalaca" domoglo grčke teritorije, gde žele da ostanu ili da nastave put ka nekoj od država Evropske unije. Procene su da je taj broj daleko veći od broja onih koji su pali u ruke policije ili Obalske straže.
Turska ne pomaže dovoljno
Obrazlažući inicijativu svog kabineta, premijer Jorgos Papandreu je ukazao da će njegova vlada nastaviti i da pojačava kontrolu državnih granica i da traži pomoć od saveznika u EU u sprečavanju masovnih ilegalnih ulazaka u Grčku i poštovanju dogovora o repatrijaciji.
Dosadašnja saradnja, uprkos dogovorima i sporazumima u okviru EU, po oceni Atine, nije bila na željenom nivou, što Grčkoj donosi niz nedaća, uključujući i kritike iz UN i međunarodnih humanitarnih organizacija da azilantima ne osigurava dovoljno humane uslove.
Pošto krijumčarenje na grčku teritoriju ide, najčešće, preko Turske, Papandreu je i u nedavnoj razmeni pisama sa kolegom Tajipom Erdoganom istakao da je aktivnija uloga Ankare u sprečavanju ulegalnih prelazaka stranaca u Grčku, jedan od bitnih uslova za poboljšanje bilateralnih odnosa dve zemlje. |
Stara je nepoznanica i ukupan broj ilegalnih imigranata u Grčkoj, mada se odavno računa da ih je više od milion.
Zbog duboke ekonomske krize u koju je ova zemlja zapala, pitanje ilegalnih imigranata se sve češće pominje i to kao ozbiljan društveni problem.
Najnovije ankete pokazuju da u Grčkoj jača antiimigrantsko raspoloženje, što je posledica osećanja običnih građana da im stranci smanjuju mogućnost za zapošljavanje i da suviše koštaju državu.
Šest od 10 Grka sada smatra da imigracije imaju vrlo negativan uticaj na njihovu zajednicu i da joj, osim visokih troškova, "ubijaju" identitet, pokazalo je ovonedeljno istraživanje atinskog dnevnika "Katimerini".
Ovaj rezultat saopšten je u vreme otpočinjanja široke debate o predlogu socijalističke vlade da se dodeli državljanstvo pripadnicima druge generacije migranata, koje je, kako se veruje, oko četvrt miliona, i da se reformiše postojeći sistem davanja azila izbeglicama.
Vlada želi da državljanstvo, osim potomaka imigranata, rođenih u Grčkoj, dobiju i stranci, koji u toj zemlji ilegalno žive više od pet godina, što je sigurno na desetine hiljada ljudi.
Prve provere raspoloženja građana otkrile su podeljenost po pitanju podrške ovom planu vlade.
Oko 45 odsto ih je za takvo zakonsko rešenje, dok isti procenat smatra da Grčkoj tako nešto ne bi bilo korisno u ovom trenutku, kad je nezaposlenost visoka, a privreda u krizi.
