Prema podacima hrvatskog MUP-a, od 4.903 zahteva podnetih ove i prošle godine za dobijanje hrvatskog državljanstva najviše je državljana srbije – 2.982 zahteva, a slede državljani BiH sa 974 zahteva, piše zagrebački “Večernji list”.
Prema istim podacima u proteklih 30 godina “naturalizacijom” je u hrvatsko državljanstvo primljen 1,1 milion stranih državljana.
Sabor je prošlog petka rok za podnošenje zahteva za dobijanje hrvatskog državljanstva produžio godinu dana, iako je rok bio 1. januara naredne godine.
Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Žarko Katić naveo je podatak da je tokom 2020. primljeno ukupno 1.923 takvih zahteva, a u 11 meseci ove godine njih 2.980.
Dodao je da se u nekim konzularnim predstavništvima na odgovor čeka po nekoliko nedelja, a ponegde i nekoliko meseci.
Po pravilu se, piše list, državljanstvo osobe podudara s državom u kojoj je podnet zahtev uz retke izuzetke. Na primer, državljanin Bosne i Hercegovine ili Republike Srbije može i u Nemačkoj da podnese zahtev ako u toj državi legalno boravi zbog posla, rečeno je “Večernjem” iz MUP-a.
какво чуто, па истјерали су највише држављана хравртске српског поријекла…
Po tvome trebalo im je dati ordenje sto su se pobunili protiv svoje drzave
Значи Хрватска није више етнички најчистија земља на свету. По Месићу после прогона Срба у Хрватској је живело 97% Хрвата.
Или аједе да се лажемо!