U vremenu sve većih nestabilnosti i rasplamsavanja novih sukoba širom sveta, svedoci smo procesa koje će dovesti do promena strukture stanovništva, migracija, ratova i neminovnih nestajanja granica, a možda i čitavih država.
Iako je nemoguće precizno predvideti budućnost i odrediti koje države bi mogle ds nestanu pod uticajem promena, postoje scenariji koji se baziraju na ekonomskim, političkim, ekološkim, demografskim i brojnim drugim faktorima.
Pad nataliteta, starenje stanovništva i migracije mogu dovesti do smanjenja broja stanovnika u određenoj državi, što može uticati na njenu stabilnost i održivost. Ništa manje nisu važni ni ekološki faktori kao što su klimatske promene, poplave, suše, podizanje nivoa mora i prirodne katastrofe koje mogu da ugroze teritorijalni integritet država, naročito onih na niskim nadmorskim visinama.
Unutrašnji sukobi, terorizam, separatistički pokreti ili međunarodni konflikti mogu dovesti do raspada ili podela postojećih država. Invazija ili aneksija pojedinih država danas, razrešavanje situacije na Kavkazu i rasplamsavanje sukoba između Izraela i Palestine ne čine se nimalo nemogućim.
Velika ekonomska kriza, dugovi i neuspešna ekonomska politika mogu dovesti do političke nestabilnosti, pa čak i kolapsa neke države. Proces globalizacije ili grupisanje pojedinih država povezanih istorijskim, ideološkim ili ekonomskim faktorima može dovesti do jačanja međunarodnih saveza ili organizacija i smanjenja suvereniteta pojedinih država što može uticati na njihov status.
Svi ovi kompleksni i često međusobno povezani faktori mogu dovesti do značajnih promena, nastanka novih ili nestanka postojećih država. Neki od pomenutih scenarija su već vidljivi u određenim delovima sveta, dok su drugi još uvek spekulativni.
Nove države
Najmlađa država na svetu je Južni Sudan koji je proglasio nezavisnost 2011. godine. Velike verske i etničke razlike u dva dela zemlje dovele su do sukoba koji se završio proglašenjem nezavisnosti južnog dela zemlje.
Ubrzo, međutim, ovo će se promeniti i status najmlađe države na svetu zauzeće ostrvo Bogenvil čiji su stanovnici na referendumu izglasali odluku po kojoj će 2027. godine proglasiti nezavisnost od Papue Nove Gvineje.
Ukrajina
Nekoliko dana nakon početka specijalne vojne operacije Rusije na Ukrajinu i dolaska ruskih trupa nadomak Kijeva, mnogi su se zapitali hoće li ova država biti zbrisana sa mape vojnom intervencijom. Ukrajina je ipak pružila priličan otpor i pokazala se kao žilav protivnik, što i nije iznenađujuće za zemlju sa tolikim prostranstvom i stanovništvom koje je brojalo oko 45 miliona ljudi.
Ubrzo su počele da stižu donacije i naoružanje iz zapadnog sveta, pa je teško očekivati da će Moskva ostvariti svoje ciljeve u Ukrajini kakvi god oni bili, a ono što je trebalo da bude brza vojna intervencija sa osloncem na prorusko stanovništvo, pretvara se u višegodišnji krvavi i iscrpljujući sukob nalik na Avganistan.
Upravo je dugogodišnja vojna kampanja u Avganistanu bila svojevrsni završni čin Sovjetskog Saveza na međunarodnoj pozornici. Sovjetski Savez ubrzo je iscrpljen unutrašnjim političkim razlozima i opterećen stanovništvom čitavog istočnog bloka željnim standarda iz izloga zapadnog sveta proglasio razlaz, a na svojim obodima ostavio nekoliko konfliktnih zona i granica za koje teško možemo reći da će ostati nepromenljive na duži vremenski period.
Tajvan
Tajvan danas funkcioniše kao nezavisna država, a zvanični Peking smatra ga delom Kine. Oslonjen na američku zaštitu i tehnologiju, Tajvan je upravo onaj pomenuti “izlog zapadnog sveta” okrenut prema komunističkim državama.
Standard i visoka tehnološka razvijenost za razliku od kopnenog dela Kine koji je tek poslednjih decenija u usponu dovode do velikih razlika i među samim stanovništvom.
Zvanični Peking ističe da će obnoviti svoj suverenitet nad Tajvanom milom ili silom, a poslednjih nekoliko godina praćenih ekonomskim i vojnim usponom Kine sve više se govori i o mogućnosti invazije koja ne bi prošla bez upliva Amerikanaca. Nema sumnje da bi svako ratno rešenje dovelo do stvaranja “nove Ukrajine” na Pacifiku.
Moldavija
Rumuniju i Moldaviju, koje važe za dve prilično kulturološki i etnički povezane države razdvajaju pre svega politički i geostrateški interesi. Rumunija je članica NATO i EU dok je Moldavija i sama duboko politički podeljena na prorusku i proevropsku.
Pored toga, oblast zvana Pridnjestrovlje funkcioniše kao nezavisna država unutar Moldavije i lojalna je Moskvi. Takođe, ruske trupe raspoređene su na delu teritorije Moldavije.ž
Belorusija
Nekoliko pokušaja predsednika Bjelorusije Aleksandra Lukašenka da svoju zemlju učini u potpunosti nezavisnom od bilo koga na svetu završila su se neslavnim flertom sa Zapadom i nekoliko pokušaja obojenih revolucija od čijeg je uticaja ponovo morao da traži zaštitu pod okriljem Rusije.
Od tada, sve više se govori o savezu Rusije i Belorusije, a uveliko se pominje i ujedinjenje dve zemlje.
Klimatske promene
Maldivi, Vanuatu, Kiribati, Solomonska ostrva i Tuvalu samo su neki od primera država koje bi mogle da nestanu usled delovanja klimatskih promena. Povećanjem nivoa mora, malim ostrvskim državama širom Indijskog i Pacifičkog okeana preti fizički nestanak.
Velika Britanija
Na referendumu održanom 2014. godine, Škotska je odlučivala o odvajanju od Velike Britanije. Referendum je završen neuspešno, ali priča o raspadu Velike Britanije je uvek prisutna, posebno u, na katolike i protestante podeljenoj, Severnoj Irskoj gde terorizam i ulični neredi nisu bili ništa neuobičajno.
Ipak, imajući u vidu da je London centar iz kojeg se kontrolišu mnogi meridijani na planeti, teško je poverovati da će prestonica globalnih struktura moći da dozvoli sebi takav udarac na domaćem terenu. To bi prenelo veoma lošu sliku ostatku sveta i označilo da u nekadašnjoj “Imperiji u kojoj sunce nikad ne zalazi” ipak nadolazi suton.
Španija
Španija je jedna od država sa najistaknutijim separatističkim pokretima u svetu.
Katalonija je svakako najpoznatija, a ujedno je i najbogatiji region Španije. Nekoliko puta su podnosili inicijative za odvajanje od Španije, a najpoznatiji je bio referendum 2017. godine koji je vlada u Madridu proglasila nelegalnim.
Na referendumu je gotovo jednoglasno izglasana nezavisnost Katalonije, ali je vlada u Madridu imala nešto jače argumente u vidu pendreka, suzavca i naoružanih formacija, a morate priznati da je teško odoleti argumentima čoveka sa pištoljem. Tadašnji lider Katalonaca Karles Pudždemon završio je u političkom izgnanstvu u Briselu, a političke snage koje su ostale u zemlji prihvatile su pregovore kojima je sve vraćeno na prethodno stanje.