"Država se ubuduće neće ponašati kao pijani milioner, kao što je to često bio slučaj u prethodnom periodu. Prošle godine napravljen je politički iskorak ka evrointegracijama, a ove je vreme da se rešavaju ekonomski problemi. Nema ovde više prostora za muvanje, za nameštanje, za lakiranje", rekao je Vujović za novi broj NIN-a.
"Država je loš poslodavac"Komentarišući najave premijera o mogućoj privatizaciji Telekoma, delova EPS-a, Železnica i Srbijagasa, Vujović je istakao da, ako država nema ni kadrovske, ni sistemske ni druge pretpostavke da tim "I gašenje nekih državnih banaka pokazalo je da država nije sposobna da upravlja svojim vlasništvom, i da su tu partijski, lični ili neki drugi interesi bili važniji od opštih. Do toga je došlo sistematski, a ne zato što je jedan čovek izgubio kontrolu i nešto pogrešno uradio", kazao je Vujović. |
On je ukazao da će se neophodne promene lakše sprovesti jer su je koalicija koju je predvodio novi premijer Aleksandar Vučih dobila jasna mandat od birača da se uhvati ukoštac sa problemima i da ih rešava.
"Pre je uvek nešto nedostajalo. Ili su bile mešane, ‘blage’ koalicije sa mnogo kompromisa, bez jasne želje da se nešto uradi, ili problemi nisu bili dovoljno jaki da bi u glavama ljudi proizveli osećaj da mora nešto da se uradi", kazao je Vujović.
On je istakao da će se ubuduće na odgovorniji i transparentniji način upravljati javnim preduzećima, za šta će biti zaduženi i parlament i Vladu, profesionalni menadžment i nadzorni organi u tim preduzećima.
"Neće više moći da isplaćuju plate od pola miliona dinara a da se gomilaju gubici i pravi minus u budžetu Srbije. Menadžeri će se birati na konkursima i neće više moći da se gomilaju partijski, rođački, lokalni ili bilo koji drugi kadrovi koji neće raditi svoj posao. Menadžerima će biti garantovan samo deo zarade, a sve preko toga zavisiće od rezultata", rekao je Vujović.
Ministar privrede je ocenio da je na dugi rok neizdrživo da penzijski fond ima deficit od 6-7 odsto BDP-a, ali će da su ljudi sa malim penzijama poslednji koji bi trebalo da plate cenu stabilizacije strukturnih reformi, jer su uštede moguće na drugim mestima.
On smatra i da su visoke kamatne stope jedno od ključnih ograničenja privrednog rasta. "Sa ovakvim kamatama, čak i da je sve drugo savršeno, ne bi ništa moglo da se uradi. Po toj ceni novca isplate se samo špekulativna ulaganja, preprodaja, uvo…Postoji 1001 dokaz da su kamate previsoke i zato bi sa NBS trebalo da vidimo šta tu može da se uradi", rekao je Vujović za NIN.
