Nerešeni slučajevi nestalih beba, prema pisanju "Večernjih novosti", zapretili su da postanu ozbiljna prepreka Srbiji na evropskom putu jer je, prema presudi suda iz Strazbura, Srbija trebalo da oformi mehanizam za ispitivanje nerasvetljenih nestanaka u porodilištima do 9. septembra.
– Kako se to nije desilo, ukoliko Komitet ministara Saveta Evrope konstatuje nepoštovanje ove pravosnažne presude, posledice bi mogle da idu čak do isključenja Srbije iz Saveta Evrope. Sud je dao Srbiji godinu dana za uspostavljanje mehanizma za otkriće više stotina slučajeva nestalih beba. Podaci od godine 1956. govore da oko 3.000 porodica u Srbiji još traga za skoro 10.000 dece koja su najpre proglašavana mrtvom, pa onda s novom dokumentacijom davana na usvajanje. Radilo se na isti način: nekoliko dana po rođenju zdrave bebe roditeljima je saopštavano da je novorođenče preminilo, a da nijedan drugi podatak nisu mogli da dobiju. To je primetio i sud u Strazburu koji je naveo da majkama nije bilo dozvoljeno da vide telo bebe, da uzrok smrti nikada nije ustanovljen, kao i da nije nikada zvanično ubeleženo da je dete preminulo.
Odšteta 10.000 evraSud u Strazburu zaključio je da su Zorici Jovanović prekršena prava na porodični život pošto država nije uspela da joj pruži uverljive informacije šta se desilo s njenim sinom. Naloženo je Srbiji da joj isplati 10.000 evra i 1.800 evra na ime troškova postupka. |
Ovaj veliki problem država, prema rečima Verice Cekić, punomoćnice 83 porodice koje traže decu, mora da reši zakonskim putem.
– Predali smo 2005. predlog za izmenu Porodičnog zakona i tadašnjem predsedniku i premijeru i šefu parlamenta i poslaničkim klubovima kako bi se stvorio mehanizam da se sudbina nestalih beba razreši, ali sve se završilo na verbalnoj priči da će to uraditi na anketnom odboru za nestale bebe. Odugovlačilo se od danas do sutra, od meseca do meseca i prošla je skoro decenija, a da ništa nije urađeno – kaže Cekić za naš list.
Ona smatra da će preporuka iz Strazbura upućena Srbiji povodom nestale novorođenčadi biti realizovana otvaranjem Poglavlja 23 o pravosuđu u okviru pregovora Srbije i EU i da će tada biti rešena i muka ovih porodica.
U martu ove godine posle presude iz Strazbura u korist porodice Jovanović iz Ćuprije, Udruženje roditelja nestalih beba je tražilo donošenje leks specijalisa koji će se odnositi samo na nestalu novorođenčad i uvođenje video-nadzora u sva porodilišta u Srbiji. Na zakonsku regulativu još se čeka. Koliko je krađa beba bila masovna pojava govori podatak predsednika Udruženja za nestale bebe Vladimira Čičarevića da je tokom protekle decenije bilo 1.500 prijava, a da ni jedna nema sudski epilog. On je istakao da je krađa beba kriminal, apelujući na državu da ga zaustavi zakonom o ukradenim bebama kojim će biti predviđena i DNK identifikacija preminule novorođenčadi.
"Saradnja" policije i centara za socijalni rad: Uigrana zloupotreba roditelja
Prema rečima Verice Cekić, "mutni" su i centri za socijalni rad.
– U oduzimanje deteta i davanje na usvajanje bio je umešan i neko iz familije, a ponekad i očajne majke koje nisu mogle da izdržavaju decu – kaže Cekićeva. Dodaje da je prilikom usvajanja bilo zloupotrebe potpisa roditelja.
Ona ističe da se mora naći nalogodavac prodaje deteta.
Jedan od onih koji je putem Centra za socijalni rad oduzet majci je Anders Olsen koji se 1972. kao Srđan Milinković rodio u Slankamenu. On je po porođaju uzet majci koja se za pomoć obratila Centru i prodat strancima, a kad je pokušala da se pobuni, policija joj je zapretila da će joj uzeti i prvo dete – ćerku Aleksandru Milinković.
Prodat je imućnoj porodici iz Kopenhagena, a zanimljivo je da je i njegova "sestra" s kojom je odrastao u Danskoj – devojčica iz Šapca. Ovih dana je pronašao u Srbiji biološke roditelje i sestru Aleksandru koja je otkrila da su u čitavu priču bili upleteni sam vrh tadašnjeg MUP-a i ljudi iz Centra za socijalni rad, koji su pokupili "kajmak" od prodaje više stotina beba.
