Naime, Orfej se zaljubio u najlepšu od svih nimfi – Euridiku, ali je ona nagazila na zmiju skrivenu u visokoj travi i umrla. Da bi je vratio iz mrtvih, Orfej je odlučio da ode u podzemni svet. Tamo je dobio odobrenje da vrati svoju dragu među žive, ali samo pod jednim uslovom – da je na povratku nijednom ne pogleda. Orfej, međutim, nije izdržao, okrenuo se i time prekršio uslov. Euridika je potonula nazad u svet senki i on ju je izgubio zauvek.
Nakit poznat širom SADDobrila Pintar poznato je i cenjeno ime u umetničkim krugovima Čikaga, a njen unikatni nakit napravljen od raznobojnog stakla i metala poznat je u celoj Americi. Za taj nakit dobijala je brojne nagrade, a jednu od najznačajnijih Umetnik meseca (The artist of the month) dobila je 2012. godine. To priznanje otvorilo joj je vrata čuvenog čikaškog Art instituta i Kulturnog centra i povezalo sa drugim umetnicima, galerijama i kustosima. Ipak, kaže da je u proteklom periodu, neposredno pre nego što je počela da radi Euridiku, osetila neko zasićenje. – Sećam se da sam rekla mužu kako hoću nešto novo da radim i da će se nešto desiti. I desila se saradnja sa Ervinom Overesom i izrada Euridike! – kaže ona. |
Baš taj momenat nestajanja Euridike i njenog povratka u podzemni svet dočarali su umetnici Dobrila Pintar i Ervin Overes praveći u staklu i drvetu, naizgled nespojivim materijalima, skulpturu mitske Euridike. Tu skulpturu kreiranu od hiljada staklenih delića koji predstavljaju cveće, lišće i pupoljke, nedavno su izložili u prepunoj Overesovoj Galeriji Oh u Čikagu i ona će tu ostati oko mesec dana.
Praveći ovo neobično umetničko delo, Ervin Overes radio je konstrukcuju od drveta, dok je Dobrila Pintar napravila Euridikinu prelepu čipkanu haljinu od stotina i stotina delića raznobojnog stakla.
– Mi smo kreirali momenat kada je Orfej pogledao u Euridiku i kada se ona vraća u podzemni svet – kaže Ervin Overes. – Ovo je veoma romantična, ali tužna priča u kojoj se tragični deo dešava baš kada je trebalo da se Orfej i Euridika venčaju. Drvo je za mene inspiracija. Sećam se kada sam pokazao Dobrili ovo parče drveta da me je pitala: Zar ovo parče drveta treba da bude njena haljina? Rekao sam: Možda se sada ne vidi, ali sačekaj, videćeš uskoro – meni treba samo malo parče drveta – kaže kroz osmeh Overes.
|
Galerija i nagrada– Ideja da naprave ovu skulpturu potekla je od Ervina pošto je on umetnik koji radi sa drvetom – objašnjava Dobrila Pintar. – On je imao jedno parče drveta koje ga je podsećalo na ženu i onda smo oboje došli do zaključka da bi bilo lepo da se za nju napravi neka haljina. Ne znajući u šta ulazim ja sam uradila dosta uzoraka cvetova, lišća, pupoljaka… Onda smo se dogovorili da napravimo gradaciju boja, od tamnijih ka svetlijim, od tamnosive do svetlosive i roze i tako sam i uradila.
Sve to Dobrila Pintar uradila je u svom umetničkom ateljeu u velikoj zgradi Bridgeport Art Center Gallerdž u Čikagu, gde je poslednjih dana, uoči izložbe, provodila dane i dane predano radeći na ovom jedinstvenom umetničkom delu.
PevacJoš jedno Dobrilino malo umetničko delo jeste crni pevac, takođe napravljen od stakla. – Ovog pevca uradila sam takođe od stakla i njega sam radila baš iz čistog zadovoljstva. On, međutim, nije moja prezentacija petla, već njegova karikatura – kaže ona. |
– Ovde verovatno ima više od 2.000 komada – kaže. – Nisam razmišljala koliko je ovo bilo teško jer sam imala viziju kako ta žena treba da izgleda i to se stalno menjalo… Pomagao mi je Ervin tako što je stavljao na skulpturu sve delove – kaže Dobrila i pokazuje zadnji "čipkani" deo haljine koji je uradila kreirajući na stotine i stotine staklenih ornamenata…
Na pitanje kako su dva umetnika kreativca radila zajedno na ovom projektu, oboje kažu da je saradnja bila fenomenalna i inspirativna.
– Za razliku do Dobrile koja je laka za saradnju, ja nisam. Zahtevan sam i ono što želim mora biti završeno – kaže Overes i dodaje: – Kada nešto radim moram da imam kontrolu nad tim. Ipak, sarađivali smo odlično i nastavićemo našu saradnju i u budućnosti – kaže on i dodaje da su već počeli da rade na balerini Crnom labudu.
Dobrila, takođe, kaže da su sarađivali veoma lepo. – Među nama nije bilo nikakvih problema. Ervin mi je pomagao oko sastavljanja staklenih cvetova, a osim toga ima veoma dobru radnu etiku. Imali smo istu viziju i sličnu energiju i to smo podelili.
Na pitanje da li, posle skulpture Euridike, postoji mogućnost da opet dobije priznanje Umetnik meseca, Dobrila kaže da se to priznanje dodeljuje samo jednom. – Meni to ne treba. Ja sam jedina nagrađena umetnica koja radi sa staklom. Ja imam svoje ime!
