Posle obilaska novih prostora, priređen je poseban program i organizovano druženje i posete stanarima. Članovi njihovih porodica i osoblje doma ponudili su posetioce nacionalnim đakonijama – od ruskih piroški do srpskih kolača.
"Za dodatne smeštajne kapacitete u novom bloku utrošena je višemilionska investicija. Kada je reč o Srbima, to su većinom doseljenici posle Drugog svetskog rata. Oni se opredeljuju za ovdašnji smeštaj jer, za razliku od doma u Ruti Hilu, potreban im je viši stepen nege, svih 24 časa. U Ruti Hilu su većinom ljudi koji mogu sami da se kreću i brinu o sebi. Ovde imamo i 21 nezavisnu jedinicu za stanovanje, gde su smešteni penzioneri koji nisu za starački dom niti za hostel, a koji mogu sebi da spreme hranu i da se okupaju, ali nemaju nikoga", kaže generalna direktorka doma, Milica Milić
|
Koliko se čeka na mesto u domu? "Na listi čekanja imamo oko 170 ljudi. To je bila svrha izgradnje novog dela, da povećamo broj ležaja za još deset. Potražnja je velika, jer Srbi nemaju dom sa maksimalnom negom. Rusi su svakako prvi na listi, onda mi, a ovde gravitiraju, naravno, i Belorusi, Ukrajinci, svi ljudi slovenskog porekla, takođe i Poljaci, Estonci. Koliko se čeka? Pa, recimo, kandidati za maksimalnu negu, za starački dom, ne čekaju duže od mesec dana", kaže direktorka staračkog doma. |
Zahtev za prijem u dom "Sveti Sergije" podnosi se tek pošto se obezbedi mišljenje lekara i socijalnog radnika koji tačno znaju potreban nivo nege za svakog potencijalnog stanara.
"U finansijskom smislu, penzija obično pokriva sve troškove, dodatno se plaćaju lekovi, a nama država daje dotaciju za specijalne izdatke. U nezavisnom stanovanju sami raspoređuju svoju penziju, a stanarinu plaćaju oko 30 dolara dvonedeljno. Druge troškove (voda, porez) mi rešavamo, kao udruženje. Dakle, ljudi kojima nije potrebna veća briga mogu i da uštede od penzije" objašnjava direktorka doma.
Zanimljivo je da dom ne uzima bond od svojih stanara, barem to nije činio do ove godine.
"Penzioneri ne plaćaju bond. Većina sličnih ustanova ima bond od 150.000 i više, mi nismo do ove godine počeli da uzimamo bond od 150.000, ali ako nemaju ne možemo im reći da sada ne mogu da dobiju mesto. Imamo listu čekanja i idemo po redu, bez obzira na imovno stanje. A to stanje utvrđuje Centrelink. Mi, zatim, postupamo kako vlasti odrede. Ako je bond 150.000, mi uzimamo po 5.000 godišnje od bonda, a posle tri godine se 135.000 dolara vraća familiji", kaže na kraju gospođa Milić.
