Prema nedavno objavljenoj studiji, pacijentima u hitnoj pomoći samo 10 minuta u društvu četvoronožnih prijatelja može doprineti ublažavanju jakih bolova.
Rezultati istraživanja koje je objavljeno u časopisu “PLOS One” potvrđuju ono što ljubitelji pasa odavno tvrde – da pseća naklonost leči sve bolesti – a daju i dodatnu nadu pacijentima i zdravstvenim radnicima koji se često bore sa ograničenim bolničkim resursima, posebno tokom pandemije koronavirusa.
– Postoje istraživanja koja pokazuju da su kućni ljubimci važan činilac našeg zdravlja na različite načine. Oni nas motivišu, podstiču nas, nameću nam rutinu, i stvaraju vezu između ljudi i životinja – navodi glavna autorka studije, Kolin Del, rukovodilac istraživanja na klinici “One Health and Vellness” i profesor na kanadskom Univerzitetu u Saskačevanu.
U pomenutom istraživanju od više od 200 pacijenata u urgentnom centru traženo je da ocene nivo bola koji osećaju na skali od jedan do 10 (gde bi 10 bio najviši stepen bola). Kod kontrolne grupe nisu preduzimane bilo kakve dodatne aktivnosti, dok su se ispitanici u drugoj grupi desetak minuta igrali sa terapijskim psom, a potom je trebalo ponovo da ocene jačinu bola.
Pokazalo se da su oni koji su se družili sa psom, posle toga bol ocenjivali nižim brojem na skali. Prema tvrdnjama dr Džesike Čubak, višeg istraživača sa vašingtonskog Instituta za istraživanje zdravlja, koja nije bila uključena u studiju, ovo istraživanje ima dobru metodologiju, ali da treba još mnogo toga da se nauči o terapijskim psima.
– Rezultati studije su obećavajući – dodaje dr Čubak.
– Naše trenutno razumevanje efekata poseta terapijskih pasa u uslovima urgentnih stanja je prilično ograničeno. Stoga je posebno važno imati više istraživanja u ovoj oblasti – naglašava doktorka.
Autorka studije, profesorka Del, nada se da ovakva istraživanja mogu doprineti tome da konačno prestanemo da se pitamo da li su terapeutski psi korisni u medicinskom kontekstu i da počnemo da se pitamo kako da ih bolje integrišemo u zdravstveni sistem.
U bolnici
Iskustvo boravka u urgentnom centru često doprinosi još većem osećaju bola kod pacijenata. Jaka svetla, dugo čekanje, anksioznost i usredsređenost na trenutno akutno stanje, mogu uticati na pogoršanje subjektivnog osećaja, navodi Erin Bekvel, vlasnica psa koja je veći deo života patila od hroničnih bolova.
– Urgentni centar nije mesto gde vas smeste u udobnu, tihu prostoriju. Lekari vam često ponavljaju savete koje ste već sto puta čuli i probali, a onda vas pošalju kući nakon iscrpljujućeg čekanja, i osećate se kao da vas nisu ni saslušali – navodi Bekvelova.
Neki ljudi imaju pogrešnu pretpostavku da će im terapijski psi preneti neku infekciju ili ugroziti higijenu u bolničkom okruženju, ali dr Kolin Del naglašava da postoje sanitarni uslovi na koje zdravstveni radnici mogu da se oslone kako bi ceo sistem bolje funkcionisao.
Medicinski tehničar, Majk Mekfejden navodi da vidi mnogo potencijala u uključivanju terapeutskih pasa kao dela holističkog pristupa lečenju bola kod urgentnih stanja, i da bi to pomoglo i pacijentima i medicinskom osoblju.
U kući
Bol se može smatrati i fizičkim i psihičkim iskustvom, rekla je Mišel Ganjon, docent psihologije i zdravstvenih studija na Univerzitetu u Saskačevanu koja nije bila uključena u studiju.
Anksioznost, depresija, podrška ili osećaj odbačenosti mogu uticati na to kako doživljavamo bol, dodaje psihološkinja. Zato se može pretpostviti da nam provođenje vremena sa stvorenjem koje nam donosi radost i koje ne ugrožava naša osećanja može pomoći da se osećamo bolje.
– Stvari koje možete dobiti od kućnih ljubimaca i neke od pozitivnih emocija koje oni izazivaju mislim da bi mogle da utiču na sam doživljaj bola – navodi Ganjon.
Erin Bekvel tvdi da je ona to lično iskusila sa svojim desetogodišnjim koker španijelom jer je bolovala od artritisa i autoimunog poremećaja.
– Osećam da bolje kontrolišem situaciju i manje sam uspaničena ili zabrinut zbog jačine bola, njegove dužine i sličnih stvari otkada imam tu bezuslovnu podršku svog psa – naglašava Bekvelova.
– Naučio je tokom godina da kada imam bolove, da ne može da mi sedi u krilu. Ne moram da mu kažem – on oseća.
