Mnogima se na pomen ajkula ledi krv u žilama, ali za Vladimira Gvozdenovića plivanje sa njima je pravo uživanje. Ovaj instruktor ronjenja iz Bačkog Gradišta preronio je mora širom sveta, plivao sa opasnim morskim psima i istraživao stare olupine. Prvi put sa ronilačkom opremom Vladimir je zaronio kada je imao samo devet godina.
Čudesna lepota
Voda pokriva čak 71 odsto Zemljine površine, a u dubinama mora i okeana krije se čitav jedan svet, čije bogatstvo i raznolikost ne prestaje da iznenađuje. Gvozdenović je ronio u Jadranu, Mediteranu, Atlantiku i Karipskom moru i kaže da se lepota morskog dna rečima teško može opisati. U morske dubine zaranjao je sa obala Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, Grčke, Turske, St. Martina, Hondurasa, Belizea, Meksika, Kajmanskih Ostrva, Sabe…
– Podmorje je veoma fascinantno, sa obzirom na to da veći deo zemaljske kugle pripada vodama onda možete samo da zamislite šta sve ima dole. Druga dimenzija i drugi svet u stvarnom smislu te reči. To se ne može rečima opisati, mora se doživeti – tvrdi Vladimir.
Svaki deo morskog dna ima svoje čari i lepote, ali njemu su najdraže tople destinacije gde ima dosta koralnih grebena i mnogo raznolikih vrsta. Mada kako kaže, i Jadran ima svojih draži. Njegova strast ka ronjenju rodila se upravo tamo.
– Otac mi je iz Crne Gore, pa smo svakog leta bili na primorju, tako se kod mene rodila velika ljubav prema moru, ali i vodi uopšte. Najpre sam ronio sa maskom i disaljkom, a kasnije i sa kompletnom opremom. Profesionalno, ronjenjem se bavim od 2013. godine kada sam u Meksiku završio za Divemastera, to je prvi profesionalni nivo u rekreativnom ronjenju. Instruktor sam postao 2017. godine na Malti i sada imam zvanje PADI IDCS
Instruktor (Professional Association of Diving Instructors Instructor Development Course Staff Instructor) – objašnjava Gvozdenović.
Radoznali predatori
Retki su oni koji priželjkuju susret s ajkulom, ali od kad ih je prvi put sreo u Meksiku 2013. godine, Gvozdenović koristi svaku priliku da pliva s ovim morskim predatorima.
– Tada smo išli da ronimo sa bik ajkulama koje važe za jedne od najopasnijih i mogu biti duge od tri metra i teške do 180 kilograma. Zaranjali smo na lokacijama gde ih ljudi hrane. Za sve to je potrebna posebna priprema. Morali smo da ulazimo polako u vodu, da se kolenima spuštamo na dno i ostanemo u tom položaju dok ih posmatramo. Kada smo se kretali ka površini, takođe smo morali lagano da izlazimo, bez preteranog zadržavanja. Ni slučajno nismo smeli da izvodimo nagle i brze pokrete, jer u tom slučaju ajkula može da pomisli da ste plen i postoji mogućnost da napadne – opisuje Vladimir svoje neverovatno iskustvo.
On otkriva da su ljudi ajkulama podjednako zanimljivi.
– Veoma su radoznale. Pojave se čim se spustimo dole i plivaju oko nas, nekad baš i veoma blizu ronioca. Na St. Martinu smo učestvovali u programu za očuvanje ajkula i učili ljude kako da se ponašaju u njihovoj blizini. Morski psi su veoma važni za mora i okeane, ali ih, nažalost, ljudi dosta ubijaju, zbog recimo, peraja za supu. Mi kad ronimo dolazimo kao gosti u njihovo stanište, pa se tako i ponašamo, gledajući da ne narušimo morski biodiverzitet ni u jednom pogledu – priča Gvozdenović, koji je početkom 2020. godine na Karibima proveo nekoliko meseci.
Tamo je ronio sa dve vrste ajkula. Prva je crnovrha grebenska ajkula koja je, kako joj samo ime kaže, prepoznatljiva po crnim vrhovima na perajima i može biti dugačka do 1,5 metara, a druga vrsta je siva grebenska ajkula koja je jedna od najvećih te vrste i može da dostigne dužinu do skoro dva metra.
– Za obe vrste karakteristično je da žive u priobalnim delovima i u plitkom moru. Kao i to da nisu opasne u kontaktu s ljudima. Ipak, doza opreza uvek mora da postoji, zabranjeno nam je da ih diramo, da se ne desi nešto nepredvidivo, jer je ipak u pitanju morski pas – napominje Gvozdenović.
Oči u oči s ražom
Vladimir do sada nije imao nijedno neprijatno iskustvo ili nepredviđenu situaciju, ali je zato pod vodom nailazio na razne vrste. Najupečatljivija je bila pernata morska zvezda koju je dva puta video u Istri.
– Pod vodom se svašta može videti, zavisi gde roniš. Karibi su sa koralnim grebenima, a Jadran i Mediteran su mnogo slični. Ronio sam na tri metra od raže koja se naziva riba golub, a imao sam prilike i da ronim u blizini džinovske raže sting rej, vrste koja je ubila Stivena Irvina, čuvenog lovca na reptile. Plivao sam i sa ribom lav, za koju mnogi govore da je zbog boje najlepša riba Mediterana, gde se pojavila prvi put pre nekoliko godina, dok je na Karibima veoma česta. Jedan od zanimljivijih susreta je svakako i plivanje sa ribom papagaj, za koju je interesantno da prilikom hranjenja guta alge i sitne komadiće korala, pa ih nakon delimičnog varenja izbacuje iz organizama u obliku belog peska, i to u velikim količinama. Naučnici smatraju da svaka odrasla riba godišnje proizvede oko 380 kilograma peska – priča Gvozdenović.
Tokom svoje ronilačke karijere nailazio je i na razne vrste meduza, morskih puževa, kao i na ribu koja spada u grupu morskih zmajeva i šila, a koja ima oblik dugačke cevi.
– Na Karibima sam takođe ronio sa ribom koja se zove trigerfiš. Sa njom sam jedino imao malu neprijatnost, jer je konstantno udarala u moju ronilačku opremu i naletala na mene, a inače je poznata kao veoma agresivna i teritorijalna, iako je veoma malih dimenzija – kaže ovaj instruktor ronjenja i dodaje da mu je nezaboravno iskustvo i plivanje sa delfinima u Hondurasu.
Olupine brodova
Osim živog sveta, Gvozdenovića privlače i olupine brodova koje se mogu videti na morskom dnu. Imao je priliku da istraži teretni brod „Carib Cargo“
koji se nalazi u blizini St. Martina, trajekt Karavela na Malti, Oreste na Jazu, Tihani i Patrolac kod
Žanjica, minopolagač-53 u Meksiku i mnogo drugih manje poznatih olupina.
– Još ima mnogo mesta na kojima dosad nisam ronio, a voleo bih. Trenutno sam u istraživanju manje poznatih i popularnih lokacija. Jedna od njih, koja je zanimljiva je mesto Hataj u Turskoj na samoj granici sa Sirijom, gde se nalaze dve olupine francuskih brodova iz Prvog svetskog rata, kao i zanimljiva pećina – kaže Vladimir.
Iskustvo s Ostrva žena
Na Ostrvu žena Vladimir se sreo i sa džinovskim kit-ajkulama. One mogu da budu dugačke i više od 12 metara i teške do 20 tona. Zanimljivo je da spadaju u najveće ribe na svetu, stare čak 60 miliona godina, ali da nisu opasne za ljude, jer se hrane planktonom.
– Mi smo uspeli da ih vidimo u periodu migracije kad ih je bilo petnaestak. Želja mi je da u Južnoj Africi ronim sa velikim belim ajkulama, jer njih još nisam sreo. Ova vrsta je veoma nepredvidiva i jedna od najopasnijih vrsta sa najvećim brojem napada na ljude. Može da bude teška više od tone i tom prilikom je spuštanje ronilaca u specijalnim kavezima, da bi se osigurala bezbednost. U Jadranu od opasnih ajkula prisutna je morulja ili kako je još mnogi zovu – plava ajkula, koja je i jedna od najbržih, ali takođe može da se dogodi da zaluta i velika bela ajkula, prateći neki od brodova – navodi Gvozdenović.
Veliko interesovanje dece
Gvozdenović radi kao instruktor ronjenja u Ronilačkom klubu Danubius iz Novog Sada, jednom od najstarijih ronilačkih klubova u Srbiji. Članovi kluba tokom cele godine održavaju redovne treninge na bazenima Spensa, a sa dolaskom letnje sezone sele se na zanimljivija mesta. Organizuju ronilačke izlete i ekskurzije kako u Srbiji tako i inostranstvu.
– Mogu vam reći da je interesovanje za ronilačke kurseve veliko. Svako ko želi da se bavi rekreativnim ronjenjem trebalo bi da završi obuku. Program se sastoji iz teorijskog dela i časova podvodnih veština. Ronjenje mogu da treniraju i deca sa navršenih 10 godina, a nakon završetka dobijaju sertifikat i titulu PADI Junior Open Njater diver – objašnjava Vladimir.
Kursevi na jezerima
Gvozdenović je imao prilike da se oproba i u ronjenju u slatkim vodama.
– Tokom ovog leta sam ronio u jezerima po Srbiji, više puta smo organizovali ekskurzije na jezero Zaovine, a prethodnih godina sam u nekoliko navrata ronio i na Bledskom jezeru. Tamo se mogu videti somovi, štuke, smuđevi – kaže Vladimir.
Sa klubom Danubius ove godine održaće niz kurseva ronjenja u jezerima. Prve koje će posetiti u maju su Belocrkvanska jezera . Ponekad se desi i da se planirani zaroni u jezera otkažu, jer vidljivost nije dobra. Vladimir kaže da Rgočko jezero ima najbolju vidljivost od svih jezera u Srbiji.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
