Ni polomljeni kuk Blažu Novitovića nije sprečio da u Kući cveća oda počast doživotnom predsedniku SFRJ
Nekoliko stotina poštovalaca lika i dela Josipa Broza posetilo je Kuću cveća u Beogradu kako bi odali počast “svom najboljem predsedniku i vođi” i obeležili jedan od najvećih praznika SFRJ – Dan mladosti. Da nisu zatvorene granice i da nema straha zbog virusa COVID
-19, taj broj bio bi znatno veći jer bi, kao i svakog 25. maja do sada, ljudi došli iz svih krajeva bivše Jugoslavije.
– Uskoro punim 90 godina i da nisam polomio kuk, trčao bih opet zbog Tita. Trčao sam za njega, nosio mu štafetu, bio na paradi, bio njegov vojnik, gradio sam Novi Beograd i Srbiju po njegovom planu. Zakleo sam se da ću mu dolaziti do kraja života, toliko mogu, a zadužio nas je za mnogo više. Samo zdravlje da me posluži – zadihan priča Blaža Novitović iz Beograda, jedva se penjući uz pomoć štapa, koji mu je u desnoj ruci dok u levoj ponosno nosi zastavu stare Jugoslavije.
I plata i regres
Za njega i sve prisutne, Tito je bio i ostao ikona najboljeg života, koji je stvorio SFRJ, kako kažu, idealnu zemlju koje odavno nema za kojom žale i žaliće do kraja života.
– Kod njega se najbolje živelo. Radilo se, putovalo, a kad dođemo s odmora čeka nas plata i regres. Vi, mladi, verovatno ne znate šta je regres. Ljudi danas traže neka prava, a kod njega smo imali sva prava bez da smo ikad išta tražili – kaže Persida Bošković (82), Crnogorka koja od rane mladosti živi u Beogradu, a već 40 godina dolazi svakog 4. i 25. maja, na dane Titove smrti i Dana mladosti.
Dodaje da joj je ljubav prema Titu u krvi i vaspitanju jer joj je otac bio partizanski kurir. Dodirujući bedž s Titovim likom, tvrdi da nije jugonostalgična već samo realna i da “činjenice pokazuju da se tada najbolje živelo”.
S njom se slaže i Novobeograđanka Jelena Bogićević.
– U Titovo vreme sam bila najsrećnija. Kod Tita ne dolazim samo nekoliko dana u godini već uvek kad osetim potrebu da mu nešto kažem. Napisala sam mu sad: “Druže Tito, ustani iz groba, pa da vidiš sve sam rob do roba. Druže Tito, crno nam se piše, svakog dana sirotinje sve više” – navodi penzionerka, koja je opasala jugoslovensku zastavu oko tela “jer je boli ruka, pa ne može da je nosi”.
Titovi sledbenici nosili su bedževe, medalje, zastave svih veličina, marame i petokrake. I sedamnaestogodišnji Beograđanin Miloš Tončić, poreklom iz Slovenije, došao je s pionirskom maramom i kapom na glavi iako se ne seća Tita, ali trudi se da sazna sve o njemu i tadašnjem životu.
– Žao mi je što nisam živeo u Jugoslaviji jer sam čuo priče da je bilo divno u bivšoj državi. Znam sve o Danu mladosti i kako su moji dedovi i pradedovi slavili taj dan. Ovo je treći put da sam došao, a dolaziću i ubuduće – tvrdi Miloš, koji je došao s bakom Milkom.
Tinejdžer Miloš nije bio najmlađi posetilac već desetogodišnji Novak Radović, koji je, kako nam je rekao, došao na grob svom kumu.
Bilo i kumče
– Tito je bio kum Novakovom dedi kao devetom detetu u porodici – objašnjava porodična prijateljica Mira Tokanović, predsednica Udruženja komunista Jugoslavije u Srbiji, a Novak se nadovezuje:
– Došao sam da položim venac svom kumu. Jeste, Tito mi je bio kum i mnogo sam ponosan zbog toga. Umeju drugovi da me zezaju zbog njega, ali mene baš briga za to. Ja volim Tita, on je moj idol – kaže ubedljivo dečak sa stavom, inače odličan đak, koji je o svom kumu, napisao nekoliko sastava na različite teme.
– Šta ste se maskirali kao 1941? – zapitao je kroz smeh sredovečni gospodin prijatelje koje nije video neko vreme, a koji su nosili maske za lice. Ovakvi događaju budu odličan povod za susret, evociranje uspomena na neka stara vremena.
Lažno predstavljanje
Mali Novak toliko obožava svog kuma, poznatog širom sveta, da se prošle godine u Turskoj predstavljao kao “Tito”. Naime, kad ga je u prolazu meštanin tako pozvao, a ovaj mu mahnuo, na majčin upitni pogleda samo je šapnuo: “Ćuti, rekao sam da se zovem Tito.”
Sletovi, pa parada
Dan mladosti, jedan od najvećih praznika SFRJ, koji se obeležavao 25. maja, proslavljao se od 1945. do 1988. godine. Ovaj praznik je bio povezan sa rođendanom doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita (1892-1980) i prvih godina se obeležavao samo kao njegov rođendan, a 1957. godine je na njegovu inicijativu postao Dan mladosti. Glavni simbol ovog praznika bila je Štafeta mladosti, koja je nošena oko mesec i po dana kroz čitavu teritoriju Jugoslavije i 25. maja predavana Titu na veličanstvenom sletu, koji je organizovan na stadionu JNA.
