Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da su direktne strane investicije do jula ove godine bile dve milijarde evra i da očekuje da će do kraja godine one prevazići cifru od 3,5 milijarde, koliko su stranci investirali 2018. godine.
Dok se vlast hvali stranim investitorima, zaposleni u Srbiji su često svedoci da su neki među njima poput lastinog repa – nestanu preko noći bez objašnjena i bez isplaćenih plata radnicima. I kada to učine, iz državnih institucija poručuju da je sve po zakonu, baš kao što je bio nedavni slučaj sa katarskim investitorom.
Ali Abdula Ms Al-Macki je 2016. kupio dva hotela na Vlasinskom jezeru i po jedan u Crnoj Travi i Surdulici, da bi tri godine kasnije stavio katanac na većinu ovog zdanja, zaposlene ostavio na ulici, a turističku ponudu predivnog dela Istočne Srbije bez adekvatnog smeštaja.
Iz Ministarstva privrede samo su poručili da je njihova obaveza da kontrolišu ugovorne obaveze investitora trajala dve godine i da je do septembra prošle godine, dok su oni vršili kontrolu, sve bilo u redu.
A ništa nije u redu, jer umesto novih zvezdica na hotelskim zdanjima, koje je investitor obećao, sada se parloži korov.
Konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija kaže da u odsustvu uređenog poslovnog ambijenta, dobrog zakonodavstva i razvojnih planova države, ne može da se stvori ekonomski ambijent koji će privući ozbiljne ulagače, već je Srbija uglavnom privlačna špekulativnom kapitalu.
– Ako se osvrnemo na period od poslednje dve decenije, možemo da kažemo da je jedan jedini institucionalni investitor došao, a to je Ikea. To je firma koja kada dođe – ostaje, investitor koji replasira novac koji ovde zaradi ulaže ga u svoj razvoj u Srbiji i to su, za razliku od špekulativnih, pravi investitori – kaže za “Vesti” Bušatlija.
Jedan od investitora koji se ponaša poput čarobnjačke poštapalice – sad me vidiš, sad me ne vidiš – jeste i turski lanac peciva Simit Saraji. Od sedam prodajnih mesta u srpskoj prestonici koje su upošljavale 200 radnika, prodavnice turskog peciva i brzog osveženja spale su na dva lokala sa svega 30 zaposlenih.
Radnici ih optužuju da od aprila ne uplaćuju doprinose i plate, da u magacinima čuvaju namirnice kojima je istekao rok trajanja, te da im sve pomalo miriše na pranje para jer su prodajne cene pojedinih proizvoda bile niže od nabavnih.
Simit nije upošljavao veliki broj radnika, pa nije simbol ne tako retke pojave da strani investitori napuštaju srpsko tržište bez mnogo objašnjenja i uz dugovanja plata zaposlenima.
Pa čak i uspešna firma kao što je kompanija za proizvodnju plastične ambalaže Pakor, čija fabrika u Zrenjaninu već 11 godina pozitivno posluje, najavila je odlazak. To znači da će 90 ljudi ostati bez posla. Bord u Nemačkoj navodi kao razlog likvidacije to što žele da se do 2023. godine kompletno preorijentiše na reciklažne materijale. Ako je za utehu, bar su svoj odlazak najavili pola godine ranije.
Pad proizvodnje
I statistika koja često ume da prikrije suštinu, ne ide na ruku posrnuloj srpskoj industriji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja u Srbiji u junu ove godine je opala za 6,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u odnosu na prosek 2018. godine manja je za 2,5 odsto.
Sredinom juna je posle 11 i po godina Ana Toci napustila poziciju izvršnog direktora Saveta stranih investitora da bi nastavila svoju karijeru u inostranstvu.
Na njeno mesto došao je Aleksandar Ljubić, čovek blizak nekadašnjem ministru finansija Mlađanu Dinkiću. On je na novu funkciju došao sa pozicije pomoćnika direktora u MD Solution Srbija, Dinkićeve konsultantske firme.
Nisu Rusi gori od Nemaca
Medijski bučno bilo propraćeno zatvaranje fabrike nameštaja Nefa. Kamere su snimile kako u magacine ruskog investitora upadaju gnevni građani ne bi li zaplenili bar neki tabure, kada im već sedeća garnitura, posle više meseci čekanja, nije isporučena.
U maju ove godine prodajni objekti i magacini širom Srbije su preko noći zatvoreni, 300 radnika pogona u Vranju sačekalo je samo obaveštenje okačeno na tabli da su do daljnjeg na kolektivnom godišnjem odmoru. Poslodavac kojem se izgubio trag na kraju se srpskim radnicima i kupcima obratio otvorenim pismom. Andrej Hodaševič tvrdio je da “niko neće biti oštećen”, da su isplaćene plate za maj, ali da zbog otuđivanja imovine, koja je prevazišla cifru od 200.000 evra, ne mogu da nastave “delovanje u svojoj branši”. Kupcima kojima nameštaj nije isporučen, rečeno je da sačekaju završetak istrage.
Prozapadni deo srpske javnosti na društvenim mrežama komentarisao je da se od ruskih investitora tako nešto moglo i očekivati, jer oni ne poštuju radno pravo ni u svojoj zemlji.
Ali i zapadnim investitorima smo gledali leđa.
Nemačka firma za preradu ribe je u oktobru prošle godine bez ikakve najave zapečatila fabriku u Smederevu. Bez posla je ostalo 25 radnika. Iako im nisu isplaćene tri plate, ni pripadajući porezi i doprinosi, Osnovno javno tužilaštvo u Smederevu je zaključilo da nije počinjeno nijedno krivično delo.
A sve je počelo pompezno, kao i u toliko drugih slučajeva najave dolaska stranog kapitala. U decembru 2015. potpisan je ugovor o zakupu novoizgrađene hale od 4.200 kvadrata u smederevskoj Industrijskoj zoni. Halu je za nemački PTC i njenu ćerku firmu u Srbiji Serfud izgradio grad iz kredita, a nezvanično, uloženo je oko 300 miliona dinara.
Ugovor o zakupu je sklopljen na pet godina, ali se desilo da je na polovini tog perioda hala ostala prazna, iako su se Nemci obavezali da u opremu ulože dva miliona evra, a do 2019. uposle 300 radnika.
Rebeka ne voli plivanje u mutnom
Najbogatija Srpkinja u Kanadi Rebeka Mekdonald nedavno je izjavila da nikad nije investirala u Srbiju, jer “tamo gde nisu razdvojeni ekonomija i politika ne može da se razvija zdrav biznis”.
– Tamo gde nema pravila ne bih znala kako da plivam. Znam slučajeve, pričali su mi ljudi koji su dolazili u Srbiju da otvore neku firmu, da sve ide do jednog nivoa i odjednom neko dođe i kaže “to više nije vaše” – rekla je ona za magazin Biznis.
Rebeka Mekdonald je vlasnica kompanije za trgovinu strujom i gasom Just energdž group, koja godišnje ima obrt oko tri milijarde američkih dolara i upošljava 3.000 ljudi.
Erdogan i Vučić kao promoteri
Kada je Simit Saraji pre dve godine otvorio lokale u Beogradu, srpski predsednik Aleksandar Vučić i njegov kolega Redžep Tajip Erdogan, mimo protokola zvanične posete turskog predsednika, posetili su prodavnicu Simita u Bulevaru kralja Aleksandra.
Turski lanac pekarskih proizvoda predstavljen je kao simbolična potvrda ulaganja narastajuće turske privrede i prijateljstva dvojice šefova država.
Bugarin ojadio Staklaru
Nekada čuvenu Staklaru u Paraćinu bugarski tajkun Cvetan Vasilev je doveo na ivicu propasti. Mediji su objavljivali da je Vasilev pokušavao da otme 47 miliona evra, što kroz fiktivne zajmove i lažne investicije, što kroz opremu.
Za vreme njegovog vlasništva dugovi su povećani 70 puta. Od 20 peći, nabavljenih još 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, koje su predstavljale najveću snagu fabrike, samo dve su bile u funkciji dok su ostale ugašene ili prodate u staro gvožđe. Ni to što je poništen stečaj staklare nije vratilo 80 radnika na posao i pored sudskog rešenja.
