Dronovi (bespilotne letelice) su odavno u arsenalu SAD kao izuzetno važno oružje u rukama Amerikanaca koji tim nevidljivim ubicama iz visina tamane talibane i teroriste Al Kaide po zabitima Pakistana, Jemena i u novije vreme širom Sirije i Iraka. Civilne žrtve se nikada nisu računale u pobedonosnim izveštajima sročenim u Vašingtonu, u već poznatom duelu Pentagona i obaveštajaca iz CIA oko prestižne uloge "terminatora" iz bezbedne daljine. Onaj ko drži prst na dugmetu za lansiranje ima ključnu ulogu u ovim ratovima i siguran izvor finansiranja, bez kresanja budžeta.
Na našim prostorima se dron pojavio na prvim stranama posle provokacije na stadionu u Beogradu, usred utakmice Srbija – Albanija, kada je najmanji rođak iz porodice ovih bespilotnih letelica izazvao gnev domaćih navijača pronoseći iznad tribina i samog igrališta platno sa mapom zamišljene velike Albanije i slikama nekih šiptarskih vođa.
U ostatku sveta se ova novotarija sve češće koristi u različitim prilikama.
Dok u Nemačkoj planiraju da dronovima raznose obične poštanske pakete i kupljenu robu po kućama, u Francuskoj su se događale zastrašujuće stvari: Još uvek nepoznati "izvođači radova" su mini-dronovima obavili nekoliko letova upozorenja iznad sedam tamošnjih nuklearki. Poruka je jasna: nevelika letelica može da osmatra, snima, ali i da sa sovom ponese neki opasan teret, recimo – eksploziv.
Samo u toku proteklog vikenda su dronovi "posetili" pet nebranjenih nuklearki, izvestio je nemački sajt KOP.
Protivnici korišćenja atomske energije su prvi žučno reagovali na ovu pojavu, ponavljajući već poznata upozorenja o opasnim "tihim susedima", ranjivim nuklearkama koje bi teroristi mogli da iskoriste za svoje krvoločne ciljeve. Vlada u Parizu im je odgovorila odavno sročenim, neuverljivim frazama da su sve nuklearke bezbedne i da stanovništvo koje živi u njihovoj blizini – nema čega da se plaši. Oktobar je bio "mesec dronova", a trag koji su ostavili još nije izbrisan.
Žandarmerija je obelodanila da nije obarala dronove iznad tih atomskih centrala jer "nisu predstavljali direktnu opasnost" po te objekte.
Uzalud su iz Pariza poručivali sopstvenom narodu da se mini-dronovi doduše mogu lako nabaviti, ali da te letelice nisu opasne. U strahu su velike oči. Janik Rusej iz francuskog ogranka ekološke organizacije Grinpis je isprepadao javnost ocenama da su sve više uznemirenja donosile razmere ove operacije u kojoj su korišćene bespilotne letelice. Od Ministarstva unutrašnjih poslova u Parizu on je zahtevao da saopšti šta se zapravo dešava i tako prekine zaveru ćutanja.
Ministarka ekologije Segolen Rojal je priznala da još nisu poznati počinioci, ali je zatražila od domaće javnosti da "ostane prisebna". U vladi su zasedali predstavnici ministarstava odbrane i policije, a tema je bila kako dati alarm kada se pojave neželjene letelice i uključiti se u poteru za onima koji ih navode. "To ćemo brzo utvrditi", ohrabrivali su Francuze ljudi iz Ministarstva unutrašnjih poslova, ali nisu još ništa izneli u javnost.
Po zakonu, strogo je zabranjeno preletanje nuklearki u krugu od pet kilometara i na visini manjoj od 1.000 metara, a za one koji to prekrše predviđena je kazna od godinu dana zatvora i ona novčana do iznosa od 75.000 evra.
Ako su nuklearke novije generacije, navodno, tako konstruisane da mogu da izdrže snažan zemljotres ili udar prilikom obrušavanja aviona, onda mogu da istrpe i sićušne dronove. Međutim, ovo je slaba uteha za one koji su s razlogom zabrinuti zbog pojave nove napasti koja bi sa opasnim teretom jednog dana mogla da doleti odnekud i izazove nevolju.
