Drnda traži Alijinog vozača

Na večni počinak odvezli Tuđmana i Miloševića: Ilija Šarić i Radiša Mihajlović Drnda

 

Pokojnog predsednika SR Jugoslavije i Srbije Mihajlović je marta 2006. vozio je do Požarevca, gde je prema izričitoj želji najbližih, sahranjen u dvorištu porodične kuće. Isti zadatak, sedam godina ranije, imalo je pogrebno preduzeće njegovog prijatelja Šarića, čijim je autom na zagrebački Mirogoj otišao Tuđman. Taj auto je godinama kasnije završio u Drndinim rukama.

– Reč je o starom sivometalik mercedesu koji je Ilija mislio da baci. Čim sam čuo o kojim kolima je reč, po svaku cenu sam hteo da ih imam – priča Drnda kako se "Tuđmanov mercedes, priključio Miloševićevom".

Velika želja

 

Sudeći po Mihajlovićevoj poslovnoj visprenosti, nije isključeno da osim trećeg u ovom prijateljskom dvojcu, i u vozni park Drnda internacionala pristigne i četvorotočkaš kojim je u večna lovišta ispraćen Izetbegović.

– Drnda voli da spominje kako smo vozili dva pokojna predsednika, i u društvu me često predstavi kao svog "prijatelja koji je vozio Tuđmana" – priča Šarić za "Vesti". Mihajlović se nadovezuje, otkrivajući nam kako se zarekao da će pronaći i "onog trećeg" koji je na poslednje putovanje povezao pokojnog čelnika Predsedništva BiH Aliju Izetbegovića.

– Neću se smiriti dok ne dođem do tog čoveka – obećava Mihajlović. Njegov prijatelj Ilija dodaje da je to Drndina velika, za sada neostvarena želja. Ali… Nije se desilo da Požarevljanin poznat srpskoj dijaspori širom Evrope nešto naumi, a da ne sprovede u delo.

Druženja po Srbiji

Ovu dvojicu uspešnih biznismena sreli smo na jednom od druženja u Srbiji i rado su se setili neobičnog početka njihovog druženja. Dotakli i onu najzanimljiviju temu, put do večnih lovišta nekadašnjih lidera i ratnih pregovarača iz Karađorđeva, čiji su potpisi na Dejtonskom sporazumu, zajedno sa Izetbegovićevim, označili kraj sukoba zavađenih republika nekadašnje velike Jugoslavije.

– Eto, kažem ja da nam fali i taj treći da zaokružimo priču i naći ću ga sigurno – uveren je Drnda koji se pogrebničkim poslom uspešno bavi više od dve decenije, a u istom gradu, Štutgartu, Šarić pune 43 godine. Objašnjavaju da ih je spojila profesija, a onda su otkrili i da je obojici smrt prijatelja bila motiv ulaska u posao.

Radiša ispred pogrebnog preduzeća u Požarevcu

 

– U Nemačkoj je umro moj drugar od izliva krvi u mozak i krenuo sam da sređujem papirologiju. Ispostavilo se da je to komplikovan proces s prilično dugom procedurom – seća se Mihajlović koji je, potom, mnogim zemljacima olakšao prve najveće trenutke bola za izgubljenim članovima porodice. Danas ima sopstveni vozni park sa 23 pogrebnička automobila, a od nedavno se bavi i njihovom proizvodnjom.
Istom stazom je pre Mihajlovića krenuo Šarić, kada je takođe ostao bez jednog od dragih prijatelja.

Šarić na tri adrese

– Počeo sam sa pogrebnom prikolicom, a stigao do 15 automobila – priča Šarić koji sebe zove čovekom sa tri adrese u Rortlingu, Zagrebu i Trogiru. Priseća se i kako ga je sa Drndom zbližio nesvakidašnji Mihajlovićev problem.

– Zove me pre nekih 20-ak godina čovek koji se predstavio kao Drnda i odmah mi nudi poslovnu saradnju. Ja iznenađen njegovom direktnošću, pomislim u sebi "baš si ti neki drnda". Ma, još ni rečenicu nisam stigao da izgovorim, a on mi traži pomoć – prepričava Šarić.

Počeo sam sa pogrebnom prikolicom, a stigao do 15 automobila

 

Drndina poslovna muka, seća se Ilija kao danas, bio je pokojnik izuzetne visine koji nije mogao da bude smešten u standardni kovčeg.

– Sanduci su obično oko 1,95 metara, a ja sam imao i one od dva do 2,10 metara i vozila za njih – objašnjava Šarić.

Iz istih je stopa, seća se, naložio je svojim radnicima da "čoveku iz Srbije" izađu u susret i pošalju to što je tražio.

– Okrenem Drndu i kažem sve ti je završeno – seća se, dok Mihajlović ubacuje da je to bio i početak velikog prijateljevanja koje traje i danas.