Dok je plivao morem i lovio svoj omiljeni plen – lignje i ribe, dugovrati morski gmizavac je i sam postao plen. U jednom zalogaju, njega je obezglavio drugi predator. 240 miliona godina posle paleontolozi su rešili da otkriju – ko?
Trenutno je srednji trijas, na planeti Zemlji postoje dva kontinentalna bloka. U pitanju su Laurazija i Gondvana, a između njih se nalaze Tihi okean i Tetis. Klima je suva i topla, a vulkanske erupcije su česta pojava.
Morima dominiraju amoniti i plakodonti, ali i druge vrste mekušaca. Dok kopnom vladaju gmizavci, među kojima se ističu grupe iz kojih se polako razvijaju i dinosaurusi. Takođe, započet je i razvoj prvih sisara, tzv. terapsida.
I dok se svet polako razvija i evoluira, na teritorijama koje danas predstavljaju granična područja Švajcarske i Italije nalazi se vodena masa kojom pliva Tanystropheus hydroides. Morski gmizavac dužine 6 m. On je grabežljivac iz zasede, koji voli da jede ribe i lignje i ono što je njegova glavna karakteristika je da ima dug vrat.
U jednom trenutku dok je lovio svoj omiljeni plen, iznad njega se pojavio predator – usledio je napad.
240 miliona godina posle…
Paleontolog Stefan Spikman iz Državnog muzeja istorije prirode u Štutgartu, Nemačkoj, zajedno sa svojim kolegama proučava fosilizovanu glavu i deo vrata sa planine San Điorđo, koja pripada životinji iz roda Tanystropheus-a. Detaljnim analizama, utvrđeno je da se na njegovim pršljenovima nalaze jasni tragovi ugriza.
Ovo ih je navelo da pokušaju da rekonstruišu šta se zapravo desilo i odgovor do kog su došli glasi ovako: tragovi na koje su naišli na skeletu morskog gmizavca, sugerišu da se ciljani napad na njegov drugi vrat – a samim tim i slabu tačku – dogodio odozgo, jednim ugrizom veći predator je uspeo da obezglavi stvorenje.
I onda se postavilo pitanje – ko je mogao da bude ubica?
Stoga je sastavljen potencijalni spisak osumljičenih na osnovu poznatih fosilnih zapisa sa San Điorđa. Spikman otkriva da je broj na početku bio velik, ali da su on i kolege različitim merenjima i upoređivanjem ugriza uspeli da ga suze na tri predatora – poput Cymbospondylus buchseri-a, rane vrste ihtiosaurusa ili Nothosaurus giganteus, reptila neobičnog izgleda čija dužina je mogla da dostigne i 7 m.
Kao treći, na listi se našao i Helveticosaurus zollingeri. Reptil o kome se ni danas ne zna mnogo, sem da je bio oko 3,6 m dugačak, ali da je svojim snažnim repom i ugrizom mogao da obezglavi Tanystropheus hydroides-a.
Rezultati istraživanja su objavljeni u Current Biology.
