Jedna od naknada je za odobravanje dozvoljenog minusa. Nju pojedine banke obračunavaju na odobreni iznos pozajmice i to jednokratno, kada je odobravaju. Uglavnom ona iznosi jedan odsto. To znači da klijent osim što plaća kamatu za ulazak u dozvoljenu zonu na tekućem računu, on mora da plati i naknadu za odobrenje, bez obzira na to da li će i koliko da bude u dozvoljenom minusu.
Najčešće banke odobravaju pozajmicu po tekućem od jedne i po pa i do tri zarade. Tako da taj trošak u slučaju da je reč o limitu od 50.000 dinara, iznosi 500 dinara. Naravno, što je veći limit, više se izdvaja za naknadu.
Ukoliko je klijentu iz bilo kog razloga potrebna potvrda od banke koliko ima novca na računu, neke banke će to naplatiti i do 500 dinara.
I izrada istorije tekućeg računa po godini košta od 100 dinara, a maksimalno može da bude i do 300 dinara, ako je više godina u pitanju.
Banke su uvele i trošak u slučaju da građanin karticu oglasi nevažećom i to košta 100 dinara. Još jedna naknada koja ranije nije postojala, sada se naplaćuje.
Pojedine banke klijentima nude mogućnost da odlože plaćanje rata za nekoliko meseci, i u tom slučaju na ostatak duga zaračunava se naknada koja iznosi jedan odsto.
Neke od naknada– 1% – za odobravanje dozvoljenog minusa |
