Brojke o izbeglicama su uvek bile neprijatne, a danas su gore nego ikada. Od progona i sukoba širom sveta prošle godine pobeglo je 70 miliona ljudi, najviše za skoro 70 godina postojanja UNHCR. Predstavnik Visokog komesara UN u Srbiji Hans Fridrih Šoder objasnio je i razliku između izbeglica i migranata.
– Izbeglice su ljudi koji beže od progona, ratova i koji ne mogu da se vrate svojim kućama, dok migranti imaju mogućnost da se vrate svom domu, bez straha da će biti u opasnosti – objasnio je on.
Nažalost, brojke su poražavajuće, jer statistika pokazuje da je udvostručen broj prisilno raseljenih ljudi širom sveta u prethodnih 20 godina.
– Glavni razlog što se sve više njih raseljava svake godine je što imamo nove sukobe skoro svakog meseca, a mnogi od njih ne bivaju rešeni – ističe Šoder.
Hans Fridrih Šoder navodi da ljudi koji beže iz drugih razloga, a ne zbog sukoba i progona, nisu ubrojani u cifru od 70,8 miliona i da bi oni predstavljali novu grupu izbeglica. Gotovo 70 odsto onih koji su morali da potraže utočište van svoje zemlje potiče iz samo pet država: Sirije, Avganistana, Južnog Sudana, Mjanmara i Somalije.
– Kada bi bila nađena rešenja za te zemlje, brojke bi se bitno smanjile – rekao je visoki komesar Filipo Grandi.
Glavni uzroci izbeglištva su, prema navodima te organizacije, sukobi i progon u zemljama porekla. Zbog toga je svoje zemlje napustilo ukupno 25,4 miliona ljudi – gotovo tri miliona više nego 2016. Nemačka je, prema tim brojkama, prošle godine primila 970.400 prognanih, pa uz azilante ima na svojoj teritoriji 1,1 milion došljaka i time se našla na šestom mestu posle Turske, Pakistana, Ugande, Libana i Irana. U Nemačkoj je 2017. azil zatražilo ukupno 186.644 osoba, dok ih je 2016. bilo 280.000.
Turska je primila najviše izbeglica: 3,7 miliona, pre svega iz Sirije.
Mereno prema broju stanovnika, najviše izbeglica je primio Liban, slede Jordan i Turska. UNHCR se prošle godine postarao o 19,9 miliona izbeglica. Posebna organizacija UN – UNRNjA
– stara se o palestinskim izbeglicama. Prošle godine se u svoja mesta vratilo pet miliona prognanih, a stalnu novu domovinu je našlo oko 100.000 ljudi – za 40 odsto manje nego 2016. godine.
Filipo Grandi prenosi da su SAD najveći finansijer UNHCR, koje su prošle godine uplatile toj organizaciji 1,3 milijarde dolara. Grandi je bogatim državama uputio apel da pomažu.
– Niko ne postaje izbeglica dobrovoljno. Ali možemo pomoći drugima. Da bismo mogli da reagujemo na izbeglička kretanja širom sveta potreban nam je sveobuhvatan plan kojim pojedine zemlje i društva neće biti ostavljeni sami.
Svake tri sekunde, neko, negde na svetu, mora da napusti svoj dom bežeći od rata, progona, nasilja, terorizma i smrti. U svakih 113 ljudi, jedno lice je raseljeno, a više od polovine čine deca. Migracije se ne zaustavljaju, sve dok se ne zaustave ratovi. Ali to nije jedini faktor, jer danas stručnjaci upozoravaju da će vrlo brzo daleko više ljudi bežati iz svojih domova zbog klimatskih promena.
Deca razdvojena od porodica
Više od polovine izbeglica – 52 odsto njih – je maloletno. Često su u pitanju deca razdvojena od porodica. Ugroženiji od odraslih, ona su izložena krijumčarima i nasilju, a pritom ne znaju kako da se zaštite. Deca koja putuju sama uglavnom su tinejdžeri, obično putuju u grupi, retko u pratnji odraslih, najčešće bez dovoljno novca. Zvaničan podatak Evropola je da je najmanje 10.000 dece izbeglica, bez pratnje roditelja, nestalo nakon ulaska u Evropu.
Tvrđava Evropa
Nemoćna da postigne sporazum o solidarnosti, EU pokušava da migrante zaustavi u zemljama porekla ili u tranzitnim zemljama, često uz ucenu kombinovanu sa olakim obećanjem trgovačke, tehničke i finansijske pomoći
(aid-and-trade
). Turska se, međutim, žali da od EU ne dobija obećane 3,2 milijarde evra za zbrinjavanje 3,3 miliona izbeglica. Samo osam odsto izbeglica u Turskoj je smešteno u izbegličkim kampovima, ostali žive u gradovima. Istanbul je, tako, postao dom za oko 539.000 Sirijaca.
To zatvaranje kapija “evropske socijalne tvrđave” nije ništa drugo do pokušaj getoizacije nesreće u zonama koje potresaju ratovi, katastrofe, beda i demografski stres. U Jordanu se tako sklonilo 2,9 miliona izbeglica, u Palestini 2,2 miliona, u Libanu 1,6 miliona, u Pakistanu 1,4 miliona, u Ugandi 1,2 miliona. U Egiptu se od 2010. do 2019. broj izbeglica iz Palestine, Sirije, Somalije i Sudana sa 295.000 povećao na 491.000.
