Korona bi, iako smo napokon “sišli” na oko 1.000 novoinficiranih dnevno, opet, mogla da iznenadi. Pogotovo što nam, kako kaže virusolog dr Ana Gligić, prete, kako novi sojevi, tako i dobro poznate, opasne bolesti.
Ovaj, treći talas se u Srbiji dugo i sporo gasi, a epidemiolozi se pribojavaju da bi naglo opuštanje to dodatno moglo da uspori, pa čak i da epidemiološku krivu vrati na uzlaznu liniju.
Virusolog Ana Gligić, sa višedecenijskim iskustvom u suzbijanju epidemija, uzda se u visok stepen prokuženosti, odnosno stečene otpornosti na virus.
– Ako imamo više od 3,8 miliona ljudi koji su primili bar jednu dozu vakcine, to mnogo znači. Dodajte na to više od 700.000 ljudi, koji su po zvaničnoj evidenciji preboleli kovid. Naravno, ne znamo koliko njih se ‘duplo broji’, s obzirom na to da su u međuvremenu i vakcinisani. Zaračunajte i da je 30 odsto od ukupno 3,9 miliona testiranih od početka epidemije imalo lažno negativan rezultat, i prebolelo kovid. Tako dolazimo do prilično visokog broja zaštićenih, koji će nam, ako se nastavi imunizacija, omogućiti da imamo relativno mirno leto.
Taj broj imunizovanih i onih koji su stekli prirodni imunitet, za koji dr Gligić kaže da je, po njenom mišljenju, jači od onog koji se stvara imunizacijom, dobar je štit i od mutiranih sojeva korone.
– I ako ‘uvezemo’ indijski soj, bićemo zaštićeni, jer sve korone imaju nešto zajedničko – objašnjava dr Gligić.
– Ta zaštita od vakcine neće biti 92 odsto, kako je projektovano, ali će biti od 30 do 40 odsto. To je dovoljno da se ne stigne do bolnice, pogotovo ne do respiratora.
Ona objašnjava da, ako se ispostavi da je u Srbiju ušao indijski dupli mutant, da će se na jesen ići na revakcinaciju i to novom, dopunjenom vakcinom. Procedura je takva da bi SZO trebalo da dâ podatak koji je najčešći mutant i odluči koji soj još da se ubaci u antikovid vakcinu, koja bi tako postala dvovalentna. Istim postupkom antigrip vakcina je od trovalentne unapređena u petovalentnu.
Veća okupljanja, bez poštovanja mera, pogotovo u slučaju ako bi se usporila imunizacija, predstavljaju rizik od ponovnog ubrzavanja prenošenja infekcije. Ni Krizni štab, čija je nova sednica zakazana za petak, pogotovo njegov medicinski deo, nije za naglo opuštanje.
– Verujem da Krizni štab neće dozvoliti svadbe i slične proslave do jula – kaže dr Ana Gligić.
– Računa se da se do tada obuhvat vakcinacijom poveća za još 10 odsto, i ja verujem da ćemo virusu korona polovinom jula stati za vrat, bar do jeseni.
Mišja groznica i Zapadni Nil
Pored korone, sada dolazi i sezona pretnje virusom Zapadnog Nila, koji lane nije registrovan, ali ne znači da će tako biti o ovog leta. A, poput Hrvatske, i mi bismo mogli da se suočimo sa mišjom groznicom, jer su vremenske prilike pogodovale razvoju ovih glodara.
– Moramo voditi računa da se radi serološka dijagnostika, jer mišja groznica počinje isto kao i kovid 19, respiratornim simptomima – kaže dr Ana Gligić.
