Bratstvo jedne od najstarijih srpskih svetinja, manastira Stanjevići kod Budve, na čelu sa igumanom arhimandritom Jefremom Dabanovićem, uputilo je otvoreni apel svim političkim činiocima u Crnoj Gori da “svojim rečima i delima ne razaraju duhovno i nacionalno biće naroda obrazom i podelama, da im tragovi ne bi smrdeli nečoveštvom”.
U obraćanju naslovljenom „Vapaj hrišćanske savesti koja vapije za pravdom i istinom Božjom“, arhimandrit Jefrem poručuje da diže glas svoje savesti i upozorava narodne poslanike Skupštine Crne Gore da „budu svesni svoje istorijske odgovornosti pred sadašnjošću i budućnošću“.
– Neka budu svesni i svoje realne zakonske odgovornosti, da svojim rečima i delima ne razaraju duhovno i nacionalno biće naroda, omrazom i podelama, da im “tragovi ne smrde nečoveštvom” – poručio je iguman Jefrem u ime bratstva manastira Stanjevići.
Ovo saopštenje koje su potpisali još i jeromonah Jovan Šljivančanin i monasi dr Pavle Kondić i Simeon Dragović prenosimo u celosti.
Draga braćo i sestre u Hristu Gospodu,
Duša me boli i srce mi se cepa od jeda koji u meni izazivaju događaji koji se ovih dana odvijaju. Ne mogu da odolim svojoj savesti i da ne podelim sa vama nekoliko misli i osećanja u ovom tragičnom trenutku crkvene i narodne istorije, na prostorima Crne Gore! Na to me podstiču i reči velike zabrinutosti i nezadovolјstva velikog broja naroda koji ovih dana, sa raznih strana, dolazi u naš manastir i govori da neće izaći na dobro ovo, čemu smo svi svedoci, da se čini u Skupštini Crne Gore.
Evo, sa ovog svetog mesta, oltara manastira Svete Trojice – Stanjevići, obraćam vam se sa velikom tugom i zabrinutošću! Svedoci smo, ovih dana, nebivalih događaja u životu našeg naroda i države. Moja savest, i kao građanina ove države i kao sveštenog lica koje obavezuju biblijski moralni kodeks i jevanđelski etički zakoni, teško je opterećena zlodelima koja se vrše prema sadašnjosti i budućnosti našeg naroda. Od moje 17 godine života, evo 30 godina, kako sam prešao prag Cetinjske bogoslovije, i stupio u redove sveštenoslužitelјa Srpske pravoslavne crkve, nosio sam breme razaranja i potiranja svih najbolјih vrednosti, duhovnog i istorijskog nasleđa mojih predaka koji vekovima nastanjuju Seoca u Crmnici, na priobalјu Skadarskog jezera. U domu i rodu iz koga sam potekao, čuva se pamćenje na vitezove koji su branili život i čast našeg naroda, od vremena vladike Danila, Petra Prvog – pustinjaka cetinjskog, Petra drugog Tajnovidca lovćenskog i popa Mitra Dabanovića (+1890), komandira Krajine, koji je jedan od junaka koji su sproveli ujedinjenje Krajine sa knjaževinom Crnom Gorom, čuva se spomen ratnika na Bardanjoltu 1912-13. i Lovćenskom frontu 1914-15, do ratnika iz vremena Drugog svetskog rata koji su kosti svoje ostavili na Pljevlјima, širom Crne Gore i stradanju na Golom otoku. Zato, s punim pravom, dižem svoj glas protiv onih, koji pod krovom Skupštine Crne Gore, ovih dana unose nemir, omrazu i razdor među narod od koga su većina vernici Pravoslavne crkve ali i kod građana drugih veroispovesti i raznih nacionalnih opredelnja.
Obraćam se onima koji su doneli onaj nesrećni, besudni Zakon o veroispovesti, sa kojim su zadali ranu na obrazu većinskog dela naroda Crne Gore, ignorišući i prezirući godinu dana jasni i glasni iskaz volje tog istog naroda, izrečen na svenarodnim litijama. Poučeni smo besudnim događajima napada i zlostavlјanja pravoslavnih vernika, uzrasta od majki sa bebama, dece i mladih, do đedova i starica, uklјučujući i mitropolita Amfilohija od 81 godine, koji je svojim blagoslovenim stopama tri decenije prohodio Crnu Goru uzduž i popreko, šireći mir i bratolјublje, Istinu i Pravdu Božju. A mi, koji smo bili uz njega, gledali smo kako naš Đedo kopni iz nedelje u nedelјu, punih godinu dana, noseći na srcu i duši tešku bol i brigu za sudbinu naroda. Ostaće doveka upamćen stid i sram koje su na lice parlamentarizma i društvenog života, bacili ne samo poslanici koji su po osnovi pripadnosti Pravoslavnoj veri, zbog tog zločina, izopšteni iz zajednice Prvoslavne crkve, već i oni iz raznih grupa nacionalnih i verskih manjina i političkih opredeljenja, koji su se njima pridružili i time naneli ranu na biću većinskog, pravoslavnog naroda Crne Gore. Povredili su time i naše prijatelje, kumove i srodnike iz naroda i vera sa kojima vekovima živimo na ovom prostoru. Uneli su time razdor i omrazu među narod koji se još nije oporavio od razdora i rana koje su mu naneli okupatori u toku Prvog i Drugog svetskog rata, u celom dvadesetom veku.
Sa velikom pažnjom i još većim ogorčenjem slušam ovih dana izjave pojedinih poslanika u Skupštini Crne Gore, koji sa bezobzirnom nadmenošću, ali bez stvarnog utemeljenja u volјi naroda koji im je poverio mandat, izjavlјuju da će oni preuzeti svu odgovornost za političke odluke. Preveliki je to rizik kojemu izlažu ne samo svoje pozicije na političkoj mapi Crne Gore već i produblјuju postojeću polarizaciju. Isto tako, preveliki rizik na sebe preuzimaju predstavnici manjinskih nacionalnih zajednica koji pružaju podršku novim nosicima izvršne vlasti, protiv volje većinskog glasačkog tela. Kod većinskog dela javnosti, dobro su upamćene reči mitropolita Amfilohija: “da ne dozvolimo da kapne ni suza bratska a kamoli kap krvi”. Nјegov autoritet je svima poznat, i kada je 1997. godine mirio partijske drugove a tada lјute političke protivnike: Đukanovića i Bulatovića, i 1999. godine, u vreme Nato bombardovanja, i 2006. godine, u vreme referenduma kao i u poslednjim godinama života, tokom litija. Gledajući i slušajući nastupe pojedinih poslanika, udruženih u lične i partijske interese, duboko sam zabrinut, zbog njihovih neodgovornih, ratnohuškačkih i bratoubilačkih nastupa sa skupštinske govornice. Sa kojim pravom pojedinci, okupljeni pod komandu tridesetogodišnjeg vlastodržca – dokazanog razoritelјa svega što je sveto i čestito u Crnoj Gori, izjavlјuju da preuzimaju odgovornost za sadašnjost i budućnost naroda i političkog života u Crnoj Gori!?
Sa ovog svetog mesta, sedam vekova trajućeg kamena međaša duhovnosti, državnosti, istorije i kulture Crne Gore, Brda i Primorja, dižem glas svoje savesti i upozoravam narodne poslanike da budu svesni svoje istorijske odgovornosti pred sadašnjošću i budućnošću! Neka budu svesni i svoje realne zakonske odgovornosti, da svojim rečima i delima ne razaraju duhovno i nacionalno biće naroda, omrazom i podelama, da im “tragovi ne smrde nečoveštvom”!
Mene kao pravoslavnog monaha i hrišćanina obavezuju reči Svetog Jevanđelјa: “Ako vidiš brata svoga da greši, reci mu reč da se ispravi i da na ustima dvojice i trojice ostane svedočanstvo!” Zato dižem glas svoj pred vama, braćo i sestre, da mi budete svedoci da sam iskazao svoj protest i nemirenje sa očitim zlom koje se, ovih dana gomila pod krovom Skupštine Crne Gore, jer ja sa biblijske perspektive gledam i prošlost i sadašnjost i budućnost Crne Gore kao dela hrišćanske vaselne i svih njenih stanovnika, bez razlike na versko i nacionalno, političko ili ideološko opredeljenje.
“Ako vi zaćutite, kamenje će progovoriti!” Hristova je reč koja je upućena svima nama, njegovim učenicima i sledbenicima. To je zapovest da ne smemo ćutati i okretati glave već da moramo da branimo Istinu i Pravdu Božju bez obzira na cenu i žrtve, kako su to radile sve generacije hrišćana, od arhiđakona Stefana do anđelca Milice Rakić i monaha Haritona na raspetom Kosovu i Metohiji. Po toj Hristovoj reči i ja, njegov učenik, obraćam se danas svim odgovornim osobama na političkom planu sa upozorenjem da “zemalјsko je za malena carstvo a nebesko uvek i do veka!” Pravda je Božja spora ali dostižna!
“Rekoh i spasoh dušu svoju!” I ova Hristova reč me je podstakla da javno iskažem svoju zabrinutost sadašnjim trenutkom političkog stanja i veliko nezadovolјstvo postupcima određenih poslanika koji, rečima i delima, krajnje neodgovorno postupaju prema našem narodu sadašnjih i budućih generacija. Jer ja, sem glasa svoje savesti i brojanice u rukama, nemam druge moći i sile da utičem na uklanjanje zla koje se tako očito gomila i preti da požanje krvavu žetvu!
Onima, pak, koji će zlehudo vrisnuti da su ove moje reči “bavljenje popa politikom” stavlјam do znanja da ovde nema reči o politici, već su izraz velike zabrinutosti za sadašnjost i budućnost naroda čiji sam i ja ravnopravni član. Meni je na srcu i savesti da sadašnjost i budućnost budu utemeljene na univerzalnim moralnim vrednostima i opštevažećim lјudskim zakonima a najpre na temelјu Božje Istine i Pravde. One ne mogu biti monopol četrdesetak poslanika, osoba koje su na tom mestu od danas do sutra! Ne mogu osobe spaljene savesti i pomračenog uma, “muvlje pameti” kako je često govorio naš Đed, voditi i zavoditi narod i uništavati negovu sreću, mir, blagostanje i napredak!
A vama braćo i sestre, verni sinovi i kćeri naše svete Pravoslavne crkve mučenice, obraćam se rečima večne Istine i Pravde Božje, sabrane u Svetom Jevanđelјu: stegnimo srce i ojačajmo duh rečima Hrista Boga, koji se zavetovao da ni vrata adova neće nadvladati Crkvu njegovu. Upijmo u dušu reči Petra Drugog mitropolita i Lovćenskog tajnovidca; Krst nositi nama je suđeno, vaskrsenja ne biva bez smrti!
Mir vam i svako dobro od Boga!
Hristos voskrese! Crna Gora voskrese!
