Drakulić: Nek’ nam država obezbedi pare

0

Zbog krize ima nesanicu: Zoran Drakulić
 

Čeka nas još teža godina nego lane?
– Ova godina će neuporedivo biti teža nego 2009. mada su političari obećavali da ćemo izaći iz krize. Mnogo ljudi će ostati bez zaposlenja. Samo od početka ove godine do danas više je ljudi izgubilo radno mesto nego u celoj 2009. godini. Vlada Srbije mora pomoći privrednicima i pomaći likvidnost sa mrtve tačke.

 

Ne spavam noćima

Izjavili ste da ne spavate noćima zbog krize?
– Tačno, ne spavam noćima. Pa, ko odgovoran može da spava. Svaki odgovoran biznismen brine zbog proizvodnje, radnika.

Zašto mislite da subvencionisani krediti privredi nisu dovoljni?
– Ne, nisu dovoljni, oni se uglavnom koriste za refinasiranje već postojećih kredita. Država mora da izađe sa nekim ozbiljnijim paketom ili ćemo svi zajedno imati veliki problem. Taj paket mora dati podršku novoj proizvodnji i izvozu. To su dve najvažnije stvari, jer bez toga nema nove proizvodnje, nema izvoza, nema novog zapošljavanja, nema ni veće potrošnje.

Priliv novca u budžet je veoma usporen. Kako onda mislite da država poveća kredite privredi? Od čega?
– Pa ne moraju to biti pare iz budžeta, neka se država u krajnjem slučaju zaduži. Naša država bi mogla da se zaduži i dade garanciju za privrednike, a ona bi pozajmljeni novac privredi mogla da namiri kroz akcije tih preduzeća. Pored toga, država bi mogla da deo deviznih rezervi povuče i usmeri u privredu, što je ranije bilo i obećano. Na taj način srpski izvoznici mogli bi da uđu u investicije i da budu konkurentni na tržištu.
 

Srpska preduzeća su daleko od konkurentnosti ?
– Kako mislite da srpska preduzeća mogu biti konkurentna ako imaju trećinu viška radne snage? Političari pričaju o konkurentnosti, a onda korisnicima subvencionisanih kredita ne daju da otpuste radnike.
 

Šta sa viškom radnika?
– Socijalno staranje o višku radnika treba da padne na teret države, da bi uopšte pričali o konkurentnosti.
 

Od bakra do žitarica

Zoran Drakulić je predsednik i vlasnik "Ist point holdinga", kompanije sa sedištem na Kipru, čije su osnovne operacije vezane za preradu i trgovinu bakra, te trgovinu na veliko sa žitaricama.
U privatizaciji u Srbiji, Drakulić je aktivno učestvovao, pa je većinski vlasnik Fabrike bakra Sevojno, Novosadske fabrike kabla, Beogradske pekarske industrije Klas,
Žitoprometa iz Sremske Mitrovice.
Početkom februara Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor o prodaji Jugoslovenskog rečnog brodarstva, koji je lane Drakulić pazario za 24,5 miliona evra, jer nije uplatio prvu ratu.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here