U nedelju, 23. septembra, u Nišu je bio pazarni dan. Umesto uobičajene vreve pred Stambol kapijom, pola varoši se premestilo na staro igralište Radničkog. Srećnici koji su našli mesto na tribinama oduševljeno su proslavljali sjajnu igru domaćeg tima protiv favorizovane Zvezde. Beograđani su delovali neubedljivo. Driblinzi su se odvijali na sredini, njihovi napadi bili su potpuno bezopasni. Radnički je napadao ređe, ali konkretnije.
– Šta je ovo, kao da igraju s tri lopte, ne znam odakle duva – sve češće se vajkao golman Mirko Stojanović.
Krcati stadion se pretvorio u vulkan oduševljenja. Njihov tim je potpuno zasluženo vodio sa 3:0.
– Bilo mi je žao Zvezdinih igrača dok sam ih gledao kako u poluvremenu pokunjeno odlaze u svlačionicu – pričao je kasnije foto-reporter “Politike” Momčilo-Moma Vučićević, koji je jedini od svih njegovih kolega pre utakmice zauzeo busiju iza gola beogradskog tima. – Opet, kao profesionalac bio sam veoma zadovoljan. Uhvatio sam sva tri pogotka, tako da je “Politika” mogla da bira koji će gol objaviti.
Kad popuste živci
U drugom poluvremenu ekipe su promenile strane. Iskusni foto-reporter je odlučio da ne menja mesto. Sad je na gol iza kojeg je sedeo napadala Zvezda.
Ispostaviće se da mu je to – odluka karijere.
Zvezda je krenula na sve ili ništa. Juriši su siloviti. Šekularac se trudi, trči levo i desno, dribla, upošljava saigrače, preseca sve ređe napade Nišlija i oduzima lopte. Ilija Dimoski, bek Radničkog koji je tog leta bio na meti i Zvezde i Partizana, sve češće pribegava grubostima kako bi ga zaustavio.
Ipak, u 58. minutu Zvezda postiže gol. Strelac je Ognjanović, koji sa loptom trči ka centru.
– Tako je, imamo ih, samo nastavite tako i stići ćemo vođstvo Radničkog – ide od jednog do drugog saigrača Šekularac.
Gosti i dalje pritiskaju odbranu Radničkog. Dimoski je u jednom trenutku nedozvoljenim startom zaustavio Nikolu Stipića, koji je krenuo u prodor na levom krilu. Stvara se gužva. Iznerviran, Vojkan Melić vraća udarac beku Radničkog i – arbitar ga isključuje.
Sudija je Subotičanin Pavle Tumbas. Do tog časa potpuno neprimetan.
Zvezda nastavlja da napada, nadmoćna je i sa desetoricom. U sledećem minutu Šekularac dribla, a dvojica igrača Radničkog startuju na njega i fauliraju ga. Šeki, ipak, ostaje na nogama, gura loptu napred i izlazi sam ispred golmana Radničkog.
Nešto će da se desi
U tom trenutku čuje se pištaljka.
Sudija pokazuje da je bio faul za Zvezdu i traži da se lopta vrati nazad. Šeki je besan, smatra da je bila prednost i da sudija nije smeo da ga zaustavi kad je dobio šansu za gol.
– Nešto će da se desi – kaže sebi u bradu Moma Vučićević i podiže foto-aparat.
– Ne možeš ovako da sudiš – viče Šekularac na sudiju.
– Nije ti ovo Čile, ovde sam ja gazda – navodno je odgovorio Tumbas.
Šekularac reč, sudija reč. Šekiju pukne film i opsuje ga. Sudija ga – izbacuje napolje.
Igrači Zvezde opkoljavaju svog druga. Smiruju ga i vode do ivice terena. Činilo se da se Šeki pomirio sa, kako je kasnije tvrdio, nanetom nepravdom. Iznenada, ponovo se okreće sudiji i kao izbačen iz praćke leti ka Tumbasu. Ruku steže u pesnicu i udara ga, tačnije, očeše. Sudija rukama prekriva lice, u sledećem trenutku energično pokazuje da je utakmica gotova.
U tom trenutku još niko ne zna da je to kraj i blistave Šekijeve karijere.
Očajni Vladica
Vladica Popović, Šekijev drug od prvih dana u Zvezdi i dugogodišnji saigrač, mnogo puta je premotavao film tog kobnog događaja u Nišu.
– Tokom karijere sam vodio bitke sa mnogim napadačima visoke klase. U najčešćem broju slučajeva, većinu sam uspevao da sačuvam. Ipak, sve bih to menjao da sam uspeo da sačuvam i zaustavim Šekularca – priznao je Popović, kome se Šeki tren pre nego što je poleteo ka Tumbasu istrgao iz zagrljaja.
Eh, da sam dao gol!
ublika je ćutke, gotovo u grobnoj tišini, posmatrala nemilu scenu na terenu. Vrlo brzo, igralište se ispraznilo, svako je krenuo kući ili u neku kafanu s mučnim utiskom.
Iznenađeni novinari menjali su svoje izveštaje redakcijama, a sad su silazili na teren pokušavajući da dobiju neku izjavu od aktera utakmice.
– Mislim da je sudija Tumbas upropastio ovu utakmicu. U jednom mirnom, gotovo prijateljskom susretu, stalnim i nepotrebnim seckanjem igre doprineo je prevelikoj nervozi igrača oba tima. Da li je kod njega bila primetna želja za samoisticanjem? Ne znam. Tek, činjenica je da je bio potpuno nedorastao ovakvom zadatku – pričao je u pero predstavnicima “sedme sile” doktor Aca Obradović.
Dragoslav Šekularac – kraljević i prosjak svetskog fudbala
Zvezdin “tehniko” se, potom, teškog korak uputio u svlačionicu. Zastao je pred vratima, drhtavim rukama stavio cigaretu u muštiklu, zapalio je i duboko uvukao dim. Tek tada je ušao.
Prvo što je video bio je očaj na licu Rajka Mitića, koji je u jednom uglu omanje prostorije rukama čupao kosu. Dr O je prelazio pogledom preko igrača, kod svakog je iz pogleda čitao pitanje – šta će sada biti?
Šekularac je bio u potpuno drugačijem raspoloženju.
– Eh, da sam onda dao gol, bilo bi 3:2 i imali bismo još vremena da preokrenemo rezultat – vajkao se svojim drugovima.
Doktor Obradović se zagledao u Zvezdinog “nestašnog dečka” i odjednom mu je sinulo – Šeki uopšte nije bio svestan šta je malopre učinio i kolika je težina njegovog postupka.
