Švedska publika je na Svetskom prvenstvu 1958. godine prisustvovala rađanju fudbalskog kralja – Brazilca Pelea, ali 12.000 srećnika u Vesterosu bili su svedoci jedne od najuzbudljivijih utakmica na ovom Mondijalu, sudaru Jugoslavije i Francuske.
– Sastav je ulivao poverenje. Šekularac je briljirao, sa Veselinovićem i Milutinovićem to je bio već trio napadača visoke klase, koju nije imao nijedan drugi tim na svetu. Kad su imali dan, mogli su da pobede bilo kojeg rivala – pričao nam je Miljan Miljanić, koji je svoju sudbinsku povezanost sa Mondijalima počeo da živi baš od Švedske, gde ga je Crvena zvezda kao mladog trenera poslala da vidi najnovija kretanja u svetskom fudbalu.
– Bili smo favoriti pred utakmicu sa Škotskom, a igrali smo nerešeno – odmotavao je “film” ovog Svetskog prvenstva Šekularac. – Petaković nas je doveo u vođstvo, sve vreme igrali smo pred njihovim golom, a oni su jednom prešli centar i dali nam gol. Rezultat 1:1 nam je kvario računice.
Vesteros naše radosti
Nije bilo druge nego da selektor Tirnanić protiv starih poznanika Francuza naredi potpunu ofanzivu.
“Trikolori” su imali dva velika asa – Rajmona Kopu, koga su nazivali “fudbalskim Napoleonom”, i nenadmašnog strelca Žista Fontena. Ovaj drugi bio je pod znakom pitanja pred Mondijal jer je šest meseci ranije operisao meniskus. Snagom volje prevazišao je bolove i vratio se na teren ranije nego što se, objektivno, moglo. Do kraja turnira u Švedskoj postigao je čak 13 golova, što je rekord koji do dana današnjeg na Svetskim prvenstvima niko nije nadmašio!
Na tribinama stadiona Arosvalen, tog 11. juna, još se svi gledaoci nisu ni smestili, a Fonten je zatresao Bearinu mrežu. Na sreću, brzo je izjednačio robusni centarfor beogradskog Radničkog Aleksandar Petaković, koji je igrao u životnoj formi.
– Godinu dana ranije namučio je Partizan u finalu Kupa, kad su “majstori” vodili na poluvremenu sa 3:0. A pred odlazak na Mondijal u onoj našoj čuvenoj pobedi nad Engleskom od 5:0 na Stadionu JNA dao je čak tri gola. Proradio je i protiv Francuza i u 16. minutu savladao Remetea – sa setom je pričao Šeki.
U 62. minutu Todor Veselinović je krunisao nadmoćnost “plavih” i doveo nas u vođstvo od 2:1.
– Francuzi su navalili da izjednače… Pet minuta pre kraja, taman kad smo pomislili da je sve gotovo, Fonten se ponovo upisao u strelce – 2:2. Tek taj rezultat nije nam garantovao prolaz u dalje takmičenje. Bilo je veoma dramatično. Odlučili smo da u poslednjim minutima zaigramo na sve ili ništa i to nam se isplatilo. Opet je Toza Veselinović bio strelac i slavili smo veliku pobedu od 3:2 – kaže Šekularac.
Dragoslav Šekularac – kraljević i prosjak svetskog fudbala
Drama u Eskilstuni
Ako je utakmica protiv Francuza bila uzbudljiva, susret sa Paragvajem bio je istinska drama! Utakmica odigrana 15. juna 1958. godine u Eskilstuni upisan je u anale kao jedan od najspektakularnijih koje je naša selekcija ikada odigrala na Mondijalima. Južnoamerikanci su pokazali izuzetnu veštinu baratanja loptom. U susretu sa Francuzima bili su malo zbunjeni i poraženi su ubedljivo – 7:3, ali su protiv Škota pokazali dosta i slavili pobedu od 3:2. U slučaju da pobede i Jugoslovene – eto ih u četvrtfinalu.
– Nama je odgovarao i bod, ali smo igrali napadački. Nismo umeli drugačije, a i znali smo da nam pobeda u četvrtfinalu za protivnika donosi Severnu Irsku – objašnjavao je Šeki.
Naš državni tim je tri puta vodio, Paragvaj je tri puta izjednačio. Posle pogotka napadača beogradskog Radničkog Radivoja Ognjanovića konfuziju u našoj odbrani iskoristio je Parodi. Veselinović je povisio na 2:1, a početkom drugog poluvremena Akuero je savladao Bearu iz pozicije za koju se činilo da je ofsajd. Rajkov postiže treći gol, a deset minuta pre kraja Parodi je postavio konačan rezultat – 3:3. “Plavi” su prošli u četvrtfinale, ali…
– Em nam je ovaj rezultat za rivala, kao i četiri godine ranije, doneo reprezentaciju SR Nemačke, em sam pred kraj susreta sa Paragvajcima obnovio povredu zbog koje sam propustio četvrtfinale Svetskog prvenstva. Bio sam ozlojeđen. Igrao sam u sjajnoj formi, a u Malme sam putovao kao – običan navijač – godinama kasnije nije mogao da prežali Šekularac.
Gol, gol, gol!
Kad je Zdravko Rajkov udarcem iz daljine zatresao mrežu Agilara, legendarni reporter Radio Beograda Radivoje Marković dao je sebi oduška. 䇯l! Gol! Gol, gol, gol”, to je onaj čuveni uzvik koji je decenijama krasio špicu čuvene radio emisije Vreme sporta i razonode.
Ran, bolest i sudbina
Tu “švedsku epizodu”, kako je pričao o svom prvom učešću na Svetskom prvenstvu, Šekularac dugo nije mogao da izbaci iz glave.
– Godinama me je pekla ta rana jer sam uveren da je propuštena velika šansa da uđemo u svetski vrh – kao i uvek bio je otvoren veliki majstor. – Kao i četiri godine ranije u Švajcarskoj i ovde je našu reprezentaciju zaustavila SR Nemačka. U Malmeu smo ponovo bili bolji, ali nismo uspevali da napravimo poslednji korak. Malo zbog naše nonšalantnosti, malo zbog discipline i upornosti našeg rivala, koji je iz onog šampionskog sastava iz ’54. imao Šefera, Libriha, Frica Valtera i po nas kobnog Helmuta Rana. Ovaj igrač je iznenadio Srbu Krivokuću i dao mu gol iz teške pozicije. Žao mi je što nisam igrao, još više mi je žao što u to vreme moj veliki prijatelj Miloš Milutinović nije bio u onoj staroj formi. Ali, proces teške bolesti njegovih pluća već se uveliko razvijao i on nije mogao da pomogne onoliko koliko je želeo. Poraženi smo sa 1:0. A, imali smo tim koji je mogao da gura do finala sa Peleovim Brazilom – jadao se Šekularac.
