Dragići potiču iz Slavonije, iz sela Svetoblažja kod Đakova. Od majke je čuo da su poreklom iz Like i da im je krsno ime Sv. Ilija.
Prema podacima iz šematizama Srpske pravoslavne crkve za Slavoniju i severnu Hrvatsku, prvo srpsko stanovništvo doselilo se u Svetoblažje (ime je dobilo po katoličkoj crkvi Sv. Blaža), najranije u vreme raspada turske uprave krajem 17. veka. U susedno selo Hrkanovci Srbi iz Bosne naselili su se 1696. godine, mada su prvi austrijski popisi rađeni tek 1702. Prema podacima iz tog popisa ovde je bilo 18 srpskih kuća. Jedna od njih je porodica Zaviše Dragića.
Iako nemamo podataka o krsnoj slavi ove porodice, ne sumnjamo da su to bili preci našeg čitaoca, mada, naravno, ne možemo to da tvrdimo sa stopostotnom sigurnošću. Smatramo da su u Svetoblažje doseljeni kasnije. Uzgred da navedemo i zanimljivu činjenicu da su u Svetoblažju prvobitno bili nastanjeni i preci patrijarha srpskog Pavla (Stojčevića).
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti – dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu – redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi – ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu – vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju.
Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
Interesantno je, međutim, da Dragića sa slavom Ilindan nema u "Karlovačkom vladičanstvu", ali ima ih sa druge dve – Đurđevdan i Jovanjdan. Slično je i sa prezimenom Dragić u Bosni, iz koje su se Dragići – kako se tvrdi u izvorima za Slavoniju – doselili u Svetoblažje. U šematizmima dabrobosanske mitropolije Srpske pravoslavne crkve, Dragići su tamo zabeleženi u velikom broju mesta i sa mnogim slavama – osim Ilindana.
Ni u Hercegovini ih nismo pronašli tragove, mada to može da znači i nešto drugo. Naime, da su se ili svi iselili u Bosnu, a potom u Slavoniju, ili da su daljom starinom iz Crne Gore. I zaista, Dragića ima u Mojkovcu, Gornjoj Morači, Podgorici, Kotoru i Boki. Da bismo definitivno mogli da utvrdimo tačno njihovo poreklo potrebno bi bilo još mnogo više istraživanja za koja ovde nemamo dovoljno prostora (a u ovoj prilici ni vremena).
Ukoliko želi da se prodube ova istraživanja, g. Šćepanović, kao i svi drugi koje interesuju dodatne informacije, može da nam se obrati telefonom ili pismom na našu adresu.
