Fudbal izgleda vrlo jednostavno kada ga igraju majstori. Srbija svakako ima nekoliko vrhunskih, koji mogu da stanu uz rame svetskim vedetama. Jedan od njih je Dragan Stojković Piksi, koji je izvodio pravu magiju na terenu dok je plesao sa “bubamarom”. Kad je počeo da trči za loptom po prašnjavim livadama Pasi Poljane kod Niša niko nije mogao da pretpostavi da je to početak jedne velike i uspešne karijere. Iz tog perioda ostaće nešto što ga prati kroz ceo život – nadimak Piksi. Kao dečak Dragan je obožavao crtane filmove “Piksi i Diksi”, zbog čega je prekidao igranje fudbala da bi odgledao omiljene junake, a nadimak koji ga seća na detinjstvo ostao je do danas.
Lovcima na talente iz Radničkog nije promaklo da mali dečak izuzetno dobro barata loptom. Počeo je da trenira u “Realu sa Nišave” i veoma brzo s nepunih 17 godina debitovao za prvi tim. Trener Dušan Nenković pružio mu je šansu u polufinalu Kupa UEFA protiv tada moćnog Hamburgera u kome su igrali Šumaher, Kalc, Hrubeš, Jakobs, Magat i najveće ime među njima Franc Bekenbauer. U tome je sigurno i simbolika Piksijevog nastupa jer je čuveni Nemac završavao karijeru, a on kao buduća zvezda tek počinjao. Posle odličnih igara za matični klub usledili su pozivi tada najboljih jugoslovenskih klubova. Odlučio se za Crvenu zvezdu. To je bio jedan od najvećih transfera tog vremena u državi. Sa crveno-belima je počeo da osvaja trofeje i trasira put ka zvezdama. Ostaće upamćen po dva spektakularna gola u večitim derbijima. Jedan direktno iz kornera, a drugi skoro s centra, koji je poništen zbog ofsajda. Promašeni penali su takođe deo njegove karijere. U finalu kupa protiv banjalučkog Borca, kada je “panjenkom” hteo da iznenadi Karalića, a ovaj mu uhvatio živu loptu i pogođena prečka u penal seriji protiv Argentine. Ali Jugoslavija ne bi ni došla u situaciju da se sa “gaučosima” bori za plasman u polufinale SP da Stojković u prethodnom meču nije održao fudbalski čas Špancima. Njegove dve bravure pamte se i danas. Kod prvog gola je lažnjakom Vaskeza “poslao po burek”, a iz slobodnog udarca “ubio pauka” i doneo veliki trijumf. Zanimljivo da je u reprezentaciji debitovao upravo golom iz penala na EP protiv Francuske.
Karijera mu je u jednom periodu bila ozbiljno ugrožena zbog povrede kolena koju je doživeo igrajući za državni tim. Zato u Marseju nije pružio ono što se očekivalo. Protiv Crvene zvezde u finalu Kupa šampiona trener Rejmon Gutals ga je ostavio na klupi, a Piksi kasnije nije hteo da izvede jedanaesterac u penal seriji. Taj sukob ubrzao je odlazak iz ekipe. Na poziv Arsena Vengera stiže u Nagoju. U ovom klubu ostavio je dubok trag prvo kao igrač, a potom kao trener. U Japanu je za 13 godina stekao status božanstva. Koliko je cenjen u ovoj zemlji govori podatak da je nosilac Ordena izlazećeg sunca, koji se dodeljuje već 150 godina. Na stadionu u Nagoji jedan ulaz nosi njegovo ime. Zbog autoriteta koji uživa kod Japanaca, posredovao je u dovođenju njihove čuvene fabrike guma Tojo tajers u Srbiju. Posle uspešne igračke karijere počeo je funkcionersku. Sa promenljivim uspehom bio je predsednik FSJ i Crvene zvezde. Kada se odlučio za trenerski poziv, postao je jedan od najplaćenijih svetskih trenera. Sada je pred njim novi izazov. Fudbalska Srbija želi da preuzme državni tim, koji je godinama poljuljan lošim rezultatima. U anketi koja je nedavno sprovedena Stojković je dobio 50 odsto glasova, što je bilo više od druga dva potencijalna kandidata koji su zajedno imali 40. Ostaje da se nadamo da će Piksi konačno sesti na više nego vrelu trenersku klupu i svojim čarobnim štapićem povesti “orlove” stazama uspeha.
