Na dužinu sudskih procesa najviše žalbi stiže Odboru za pravosuđe Skupštine Srbije, koji je od početka godine primio više od 200 pritužbi, dok se zbog istog problema Vojvođani obraćaju Odboru za predstavke i predloge pokrajinskog parlamenta.Na istu adresu u Novom Sadu "pišu" i osuđenici, nezadovoljni uslovima u zatvorima.
Predsednik Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije Boško Ristić je ukazao da to telo "nije alternativni tribunal, koji može da presudi umesto suda, ali pomno prati rad pravosudnih organa".
Predsednik odbora Ristić "ne beži" od razgovora sa građanima nezadovoljnih radom sudskih organa, a tokom razgovora sa ekipom Tanjuga, u parlament je došla Beograđanka koja pred Prvim osnovnim sudom vodi spor već 10 godina. "Ročište je odlagano 30 puta, a još uvek se prikupljaju dokazi iako se radi o tužbenom zahtevu zbog nadgradnje stambene zgrade. (Stranka) je uputila i žalbu Ustavnom suda, koji je konstatovao da je sudija odugovlačio", objasnio je Ristić. |
Ima pritužbi koje su, kazao je Ristić za Tanjug, vredne dublje analize, a ima i građana koji od Odbora traže da izvrši pritisak na pravosudne organe.
Prema Ristiću, članovi Odbora nemaju razlog da ne veruju građanima koji potkrepe dokazima žalbu zbog zloupotrebe, slučajeva kada nosioca pravosudnih funkcija krše zakon ili ukazuju na postupanje koje nije primereno.
Ristić je ukazao da građani najčešće tvrde da su sudije pristrasne, sudski procesi predugi, a žalbi je bilo i na rad novoizabranih sudija.
Iako Odboru za pravosuđe uglavnom ne stižu anonimne prijave, rekao je Ristić, nepotpisane dokumente najčešće podnose sudije i tužioci protiv svojih kolega.
"Svaka pritužba koju procesuiramo je doprinos pravdi i služi za primer", naglasio je Ristić.
Pritužbe na brzinu rešavanja upravnih i sudskih postupaka Vojvođani, međutim, šalju Odboru za predstavke i predloge pokrajinskog parlamenta.
Predsednik Odbora Milan Đukić rekao je Tanjugu da građani Vojvodine od njih traže pomoć u ostvarivanju penzionog i zdravstvenog osiguranja.
"Ti problemi najčešće se tiču neuplaćivanja doprinosa i nepovezanog radnog staža, a često nam pristižu i žalbe na rad opštima", dodao je Đukić. Prema Đukiću, individualne predstavke se uglavnom odnose na predugo čekanje ili uskraćivanje izdavanja građevinskih dozvola, a građani imaju primedbe i na to da lokalni organi vlasti ne žele da uvrste pojedine projekte u regulacione planove.
"Na osnovu dopisa nekolicine zatvorenika posetili smo više kazneno-popravnih ustanova. Pojedini osuđenici su imali primedbe na vođenje i ishod krivičnog postupka, ali i na izvršenje samih kaznenih mera", naveo je Đukić.
Predsedniku Skupštine grada Beograda se mesečno obrati stotinak građana, tražeći pomoć u komunikaciji sa sekretarijatima, opštinama i preduzećima čiji je osnivač grad. U drugoj polovini 2009. od Antića je 30-tak udruženja i organizacija tražilo finansijsku pomoć, a predsednik Gradske skupštine im, kako je Tanjugu rečeno u Upravi grada, izlazi u susret kada su u pitanju humanitarne aktivnosti. Antić, ipak, nikome iz budžeta ne može da dodeli sredstva, ali to može da predloži nadležnim službama. |
Beograđani od predsednika Skupštine grada Aleksandra Antića najčešće očekuju pomoć u rešavanju komunalnih, socijalnih, infrastrukturnih i urbanističkih problema.
Njih muči i saobraćana gužva, legalizacija, retkost nisu ni problemi sa inspekcijskim službama i opštinskom birokratijom, a s vremena na vreme zatraže i materjalnu pomoć.
Međutim, za najveći broj problema Beograđana gradska skupština nije prava adresa, pa saradnici iz kabineta predsednika Antića molbe i zahteve, sa propratnim pismom, prosleđuju nadležnim gradskim službama.
Izuzetno, u posebnim situacijama iz kabineta predsednika Gradske skupštine urgiraju da neko bude primljen što pre, bez zakazivanja, ali, tvrde, da nikada gradske službe nisu "pritiskali" da nekog klijenta prime "preko reda".