O čemu se tu radi?
– Ako ima ikakav doktorat iz Engleske, a to nije definitivno potvrđeno, to je onaj odbranjen na Višoj školi u Portsmutu 1989. Kako u to vreme takve škole u Engleskoj nisu mogle da daju diplome, zvanja je davao Savet za dodelu nacionalnih akademskih zvanja. To nema nikakve veze sa Londonskom školom ekonomije (LSE), odnosno Univerzitetom u Londonu, za koje je Jovanović tvrdio da su mu izdali doktorat 1983. Drugim rečima, ako je doktorat uopšte odbranio, Jovanoviću je za to trebalo devet godina i nekoliko pokušaja i to na instituciji koja je po rigoroznosti i reputaciji daleko slabija od LSE. U svakom slučaju on je slagao.
Zašto državne institucije u Srbiji, počev od Ministarstva prosvete, beže od nadležnosti za ispitivanje valjanosti doktorata uopšte?
– Za to postoje i valjani i problematični razlozi. S jedne strane, univerziteti treba da budu autonomni od države i da sami odlučuju o validnosti akademskih zvanja bez diktata Ministarstva. Ovde je problem to što Univerzitet Megatrend, koji je u vlasništvu Jovanovića, odbija da to učini na objektivan i nepristrasan način. Drugi razlog za ponašanje Ministarstva i drugih institucija je nedostatak hrabrosti.
Da li je slučaj Jovanović u drugi plan potisnuo istragu o osporavanom doktoratu ministra policije Nebojše Stefanovića?
– Jeste, i to neopravdano.
Da se sličan slučaj desio u Velikoj Britaniji, kakav bi epilog imao?
– U bilo kojoj uređenoj državi postojala bi i lična i institucionalna odgovornost. Problem je u tome što Srbija nije uređena država, što ceo ovaj slučaj pokazuje.
Kako ste došli na ideju da istražujete postojanje doktorata Jovanovića?
– Miljana i ja smo na tu ideju došli potpuno samostalno i nezvisno jedno od drugog. Tek pošto smo obavili veliki deo istraživačkog posla, preko jednog zajedničkog prijatelja smo utvrdili da se oboje bavimo problematičnom biografijom Jovanovića. Ideja da je nas neko instruisao potpuno je smešna. Mi se Jovanovićem uopšte ne bi bavili da nam svojim bahatim ponašanjem i nipodaštavanjem naših kolega koji su prethodno analizirali doktorat Stefanovića, nije toliko išao na živce.
Koliko ste vremena potrošili na istraživanje?
– Nedelju dana, naravno istovremeno se baveći našim pravim poslovima. Neke od neistina koje Jovanović u svojoj biografiji navodi toliko su očigledne da se mogu proveriti za desetak sekundi na Guglu. Pravo pitanje je zašto niko iz vaše profesije to nije uradio u proteklih desetak godina.
Da li se kajete što ste ušli u ovu priču, i vas i koleginicu osporavaju, tvrde da niste profesori, nego samo predavači, da ste nečiji plaćenici…?
– Iskreno, da smo znali kako će cela stvar eskalirati, uključujući tu i hakovanje Miljaninog mejl naloga, čitanje njene privatne prepiske na televiziji, i Jovanovićeve prizemne uvrede, možda se ovime ne bi bavili. Cela epizoda je bar meni pojela previše vremena. S druge strane, drago mi je da smo dozvolili Jovanoviću da sam sebe tako temeljno raskrinka.
