Uprkos inflaciji i krizi koja se zbog pandemije i rata u Ukrajini otegla još od 2020, naši ljudi iz dijaspore u prvih šest meseci ove godine poslali su gotovo za trećinu više novca nego u istom periodu lane.
Srbija spada u zemlje s veoma visokim prilivom doznaka iz inostranstva, a broj onih koji dobijaju ovu vrstu pomoći, proteklih godinu dana je porastao, kao i količina novca koju su primili. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), tokom prvih šest meseci ove godine priliv po osnovu doznaka iznosio je blizu 2,167 milijardi evra, što je za 31,8 odsto više nego u prvoj polovini 2021. kada je priliv bio 1,643 milijarde evra. Pritom, doznake su stizale na račune više od milion ljudi u Srbiji.
Dosadašnji bilans proizvodi optimističnu prognozu da će ove godine ukupan iznos doznaka u Srbiju premašiti četiri milijarde evra i tako dostići nivo iz 2019. godine, od pre pandemije. Naime, po osnovu doznaka tokom prošle godine u Srbiju se slilo 3,635 milijardi evra. U NBS objašnjavaju da je uticaj pandemije na priliv doznaka bio privremenog karaktera. Prema podacima NBS do oporavka ovih tokova došlo je već u poslednjem tromesečju 2020. godine, što je lane već bilo mnogo bolje.
Značajno učešće u BDP
Procena Svetske banke (SB) je da je 2019. u našu zemlju stiglo oko 4,2 milijarde evra iz dijaspore, što je više od sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Te godine količina novca koji su poslali dijasporci, ili je stigao u vidu inostranih penzija, bio je veći od novca koji su strani investitori uložili u fabrike i druge biznise u Srbiji.
Stručnjaci pozitivno ocenjuju porast ukupnog iznosa doznaka koje stižu u Srbiju. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić podseća da su doznake važne za domaću privredu i bitan deo ekonomske aktivnosti. On naglašava da je dobro što ukupan iznos doznaka ponovo raste, posle blagog pada tokom perioda pandemije.
Idealno za mali biznis
– To je značajan iznos, a za razliku od zaduživanja, državu ništa ne košta. Za privredu je od velike koristi jer neko od tog novca ulaže u posao u Srbiji – kaže Savić.
Prema njegovim rečima, značaj doznaka je i u tome što se taj novac neretko koristi za otvaranje novih malih biznisa, ali i za renoviranje kuće, kupovinu automobila i utiče i na povećanu potrošnju domaćinstava.
– Još iz vremena Jugoslavije, od kada je otvorena mogućnost da naši radnici idu u Zapadnu Evropu i rade tamo, doznake imaju veliki značaj za našu ekonomiju, odnosno za platni bilans zemlje. To popravlja platni bilans, jer taj novac stiže u zemlju, a država ne mora da se trudi oko njega – objašnjava profesor Savić.
Najviše iz Nemačke
Kada je reč o doznakama iz Rusije i Ukrajine, u NBS-u navode da su podaci o geografskoj strukturi priliva trenutno dostupni za prvo tromesečje i da nije bilo promena u odnosu na godine pre pandemije, budući da je rat počeo 24. februara.
A kako su za “Vesti” kazali u Narodnoj banci Srbije (NBS), geografska struktura doznaka za prvo tromesečje ove godine ostala je nepromenjena. Naime, najviše doznaka, oko 26 odsto, stiglo je iz Nemačke, dok je na drugom mestu Švajcarska sa 13 odsto, zatim Austrija sa 10, pa SAD sa sedam odsto.
Najveći deo priliva doznaka, prema ranijim podacima oko 80 odsto, realizuje se u evrima.
Pomoć za 1,116 miliona ljudi
NBS koristi metodologiju platnog bilansa Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) prema kojoj su doznake obuhvaćene kroz stavku koja se naziva lični transferi. Ona obuhvata doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva, upućene stanovnicima Srbije.
Inače, NBS od 1. juna 2020. vodi Jedinstveni registar korisnika novčane doznake. On sadrži podatke o korisnicima koji su koristili platnu uslugu novčane doznake počev od 22. februara 2020. godine, a u NBS ističu da strogo vode računa o zaštiti podataka o ličnosti.
U registru se vode podaci samo o korisnicima novčanih doznaka koje su izvršene putem globalnih servisa za brzi prenos novca (Njestern Union
, MonedžGram, Ria i slično), a ne i o ličnim transferima koje se izvršavaju preko računa u bankama. U tom registru, prema podacima NBS-a, 17. avgusta ove godine bilo je registrovano 1.116.053 korisnika novčanih doznaka. Takođe, i 470.713 onih koji su slali novčana sredstva.
Harač od sedam odsto
Slanje doznaka u Srbiju traje između dva i 10 dana. Najisplativije je slanje novca putem onlajn transfera ili mobilnih aplikacija, ali za one koji nemaju račun u banci ili pristup internetu to nije izvodljivo. Umesto toga, ovi ljudi moraju da posete banku, poštu, transfer operatera ili drugog pružaoca usluga transfera novca, a svako od njih naplaćuje proviziju za pružene usluge. Provizija ide i do 15 odsto od poslate sume, ali u proseku je oko sedam odsto.
Srpski radnici koji svoje plate zarađuju u inostranstvu dok su im porodice ovde, na razne načine pokušavaju da izbegnu ovaj harač. Neki novac šalju po vozačima autobusa na međunarodnim linijama, dok drugi donose keš sa sobom prilikom poseta zavičaju ili šalju po kolegama iz istog kraja. Ova rešenja nisu ni brza, ni bezbedna, ali na taj način čuvaju deo sume.
Izdašniji nego stranci
Prema dosadašnjem razvoju situacije, dijaspora će i ove godine doznakama nadmašiti direktne strane investicije. Naime, ukupno je doznaka za prvih pola godine poslato 2,167 milijardi evra, dok je za sedam meseci u Srbiju uloženo oko dve milijarde evra stranih direktnih investicija, pokazuju podaci NBS. Pritom, treba imati u vidu da je Srbija šampion na Zapadnom Balkanu, pošto privlači dva puta više stranih investicija nego sve ostale zemlje našeg regiona zajedno.
A koliko je Srbija privlačna za strana ulaganja koja donose nova radna mesta i veći priliv novca u budžet, pokazuju i podaci NBS da je priliv stranih direktnih investicija ostao stabilan uprkos zaoštravanju geopolitičkih tenzija (ukrajinske krize). Navodi se i da nije došlo do odlaganja investicija u ranije najavljene projekte.
Njegovo veličanstvo dinar
Povećane doznake iz dijaspore pozitivno utiču i na štednju u srpskim bankama.
U Narodnoj banci Srbije navode da je u poslednjih deset godina dinarska štednja povećana gotovo pet puta i krajem juna 2022. godine dostigla je 85,9 milijardi dinara (oko 751 milion evra). Pritom, polovina ovog rasta ostvarena je do izbijanja krize u Ukrajini, i pored smanjenja kamatnih stopa i negativnih uticaja pandemije.
U kratkom i dugom roku isplativija je štednja u dinarima, naročito kada je oročena na godinu dana i obnavljana 10 godina. Tako je onaj koji je štedeo u dinarima na kraju perioda oročenja dobio za 44 odsto više kamata od štediše u evrima.
Što se tiče depozita oročenih na tri meseca, iz centralne banke navode da je štednja u dinarima bila isplativija od štednje u evrima u 89 odsto tromesečnih perioda. Kod štednje oročene na dve godine, dinarska štednja je takođe bila atraktivnija.
