Prošla je skoro decenija od najvećeg uspeha srpskih rukometašica. Te 2013, na Svetskom prvenstvu u Srbiji, tadašnje izabranice Saše Boškovića okitile su se srebrom. Jednu od važnih rola imala je Katarina Tomašević, koja je zbog sjajnih intervencija nagrađena nadimkom ministarka odbrane. Katarina je činila čuda na golu, dovodila punu Arenu do delirijuma…
Da i u 40. nije za staro gvožđe Kaća je pokazala nedavno, kada je sa PAOK-om u Grčkoj stigla do šampionske titule. Naravno, ne prve u karijeri.
– Pet pehara državnog prvaka u isto toliko zemalja – ponosno će ona za “Vesti”.
U kojim država ste uspeli da postignete najveće uspehe?
– Poslednja titula izvojevana je u Grčkoj, sa PAOK-om. Pre toga, slavila sam u Mađarskoj sa Ferencvarošom, u Nemačkoj sa Tiringerom, u Austriji sa Hipobankom i u Srbiji sa Zaječarom.
Poziv iz Grčke vas je zatekao dok ste radili dva posla od kojih nijedan nije bio vaš “primarni”?
– Ljudi iz Soluna su me zvali za završnicu domaćeg takmičenja, odnosno pred plej-of. Trebalo je da branim u polufinalu i finalu. Tako je i bilo. Moj status je malo komplikovan – kroz osmeh će Katarina, pa dodaje: – Dođem kao “renta-golman”.
Zaludela Grke
Ove sezone ste već branili u dve države?
– Pre nego što sam otišla u Grčku, oprobala sam se u Azijskoj ligi. Čuvala sam mrežu Al Kvarina iz Kuvajta. Bilo je to novo iskustvo za mene. Prošle godine smo porodično odlučili da ostanemo u Budimpešti jer ne mogu više da selim decu. Sin Petar je već veliki, ovde ide u školu, on i Jovana govore mađarski i doneli smo odluku da ostanemo u zemlji našeg severnog suseda. Rekla sam na kraju prošle sezone, kada je bilo brojnih ponuda iz drugih zemalja, da ne mogu to da prihvatim, da ću sačekati ako nešto iskrsne. Eto, desio se Kuvajt, pa Solun…
Titula u Grčkoj i priznanje za MVP lige, iako ste u njoj proveli samo dva meseca, “zaludeli” su čelnike PAOK-a. Priča se da su spremni da vas obavežu dugogodišnjim ugovorom?
– Oni hoće da potpišem na tri godine, ali meni to komplikuje stvar, zbog dece, a i u Budimpešti imam posao. Zaposlena sam u srpskoj školi “Nikola Tesla” kao laborant, na predmetu hemija.
Laborant u školi
Imate još jedan posao, radite kao trener?
– Da, na poziv Suzane Lazović, pristala sam da budem deo kineskog kadetskog tima koji se protekle sezone takmičio u drugoj U20 ligi Mađarske. Bila sam trener, zadužen za golmane. Devojke su se nedavno vratile u Kinu, kao prvakinje lige, pa će se naredne sezone takmičiti u višem rangu. Preko leta imaju Azijske igre, a u septembru dolaze ponovo ovde i igraće u najvišem rangu juniorske lige. Što bi se reklo, imala sam uspeh i kao trener golmana, pošto smo napravile odličan rezultat.
Da li bi to mogao da bude vaš poziv u budućnosti?
– Možda će u tom smeru ići moja dalja karijera, kada definitivno budem prestala da branim. Probala sam, vidim da mi lepo ide. Ono što bih volela jeste da ostanem u rukometu, iako radim u školi. Ipak, ne pravim planove, sve se kod mene dešava spontano – kroz prepoznatljiv osmeh će Katarina Tomašević.
Prva titula MVP
Iako je u Grčkoj provela samo dva meseca i branila samo u plej-ofu, nekadašnja članica Zaječara je izabrana za najkorisniju igračicu grčke lige.
– Bila sam mnogo puta proglašavana za igračicu utakmice, ali ovo je prvi put da sam ponela titulu MVP. U polufinalu smo bili bolji od Pilee, a u finalu smo se sastali sa Jonijem, koji je bio prvak države. Tri puta je bio bolji od PAOK-a tokom sezone, ali, eto, mi smo ga razbili u plej-ofu.
Onda je došla Katarina i začarala mrežu Solunki.
Navikla na život u Mađarskoj
Katarina već osam godina sa porodicom živi u Mađarskoj.
– Navikli smo se na život ovde. Pričam mađarski, ne perfektno, ali odlično funkcionišem. Deca pričaju perfektno. Suprug Nemanja i ja radimo u srpskoj gimnaziji, tu nam nije ni potreban, ali pričamo, naravno.
Porodica važnija od karijere
Ima li nešto za čim žalite u karijeri?
– Nema. Karijera mi nikada nije bila prioritet, nego porodica, tako da ni za čim nisam ni jurila, ni žudila u karijeri. Sve je dolazilo nekako spontano. Možda sam mogla da osvojim Ligu šampiona, da branim u nekom boljem klubu, ali s obzirom na to da sam tokom karijere stvorila porodicu, to nije bilo baš sve izvodljivo. Svakako, ništa ne bih menjala.
Možda smo mogle do zlata
Srebro na SP 2013. je veliki uspeh, ali čini se da je tadašnji tim mogao više.
– Možda smo mogle do zlata, što se od nas i očekivalo, ali jednostavno se nisu poklopile kockice. To je bila naša najgora utakmica na celom prvenstvu. Ispalo je onako kako je moralo.
Strpljenje za reprezentativke
Da li pratite rezultate ženske reprezentacije Srbije?
– Pratim, koliko stignem. Znam da se selekcija podmladila. Uspeh je što su devojke, potpomognute onima koje su se oprostile od nacionalnog tima, izborile plasman na Svetsko prvenstvo. Treba duži period da bi se postigli neki bolji rezultati. Moramo da budemo strpljivi sa njima.