Teška tragedija zadesila je krajem septembra siromašnu porodicu Božidara Markovića iz zabitog Žunjevića na Rogozni. Nesrećnim slučajem život je izgubio Božidarov unuk Filip Marković (13), dete njegovog sina Nedeljka i snaje Maje, tragični događaj zavio je u crno celu familiju i rastužio sve preostale žitelje na ovoj siromašnoj i raseljenoj planini.
– To samo zla sudbina može da režira, Filip je vozio bicikl, iz nepoznatih razloga pao je i glavom udario u stablo hrasta pored puta, nije mu bilo spasa – priča, očiju punih suza, Filipov otac Nedeljko koji je o tragediji obavešten u Zagrebu gde ga je odvela borba za preživljavanje i namera da, privremenim radom u tamošnjoj fabrici vagona, ocu Božidaru, kome je nedavno amputirana noga, kupi protezu, a deci Filipu i Vasiliju, supruzi Maji i majci Rosi sagradi novu kuću u kojoj će, za razliku od postojeće, imati patos, vodu, kupatilo i bar malo pristojnije uslove za život.
– Svi smo skrhani bolom i tugom, godinama nas je ubijala sirotinja, potom bolest oca i amputacija njegove noge i evo sada gubitak Filipa koji je bio na početku života, od šoka i nesreće koja nas je zadesila ne znamo šta i kako dalje – priča Nedeljko Marković, otac poginulog dečaka.
Porodica Marković je siromašna, ali poštena i poštovana na Rogozni gde je, koliko god se trudili, teško opstati i preživeti, a još teže sagraditi kuću i školovati decu.
– Nekako smo, uglavnom nadničeći i tragajući za šumskim plodovima, uspeli da sazidamo prizemlje i da spremimo deo materijala za sprat i krov, sakupili smo i nešto novca za majstore i ostatak materijala koji smo potrošili na moje lečenje – priča Božidar Marković, glava porodice.
On kaže da su čak i poslednju kravu morali da prodaju.
– Sad smo sami, ne možemo napred, pa nam je jedino prostalo da se za pomoć obratimo dobrim ljudima iz ovog kraja, cele Srbije i dijaspore – priča glava porodice Božidar Marković.
Porodica Marković živi u staroj, oronuloj i tesnoj kućici sa zemljanim podom i krovom koji prokišnjava, bez vode i kupatila i čine sve da svojim radom obezbede bolji krov nad glavom, za završetak grubih radova i useljenje bar u jednu sobu potrebno im je 5.000 – 6.000 evra, za njih je to ogroman novac, pa će, ako im dobri ljudi ne pomognu morati da čekaju neke bolje dane.
Nema na Rogozni ljudi, ni poljoprivrede, ni posla, sve što je moglo otišlo je sa planine u potrazi za poslom i boljim životom, više nas je na periferiji Novog Pazara, Kraljeva i Kragujevca nego ovde, mi koji samo ostali snalazimo se kako ko zna i ume, najčešće beremo pečurku, kleku i šipurak (kad ih ima) što nam bude za hleb i lekove, a za nešto više, za izgradnju kuće, na primer, gotovo je nemoguće zaraditi – ističe Božidarova supruga Rosa koja i sama često mora “u šumu”, u potragu za pečurkom, klekom i šipurkom.
Pozvali i Hida
Božidarov drugi sin Dejan koji živi odvojeno u Novom Pazaru i takođe nadničeći jedva preživljava kaže da je kontaktirao sa poznatim humanitarcem i našim saradnikom Hidom Muratovićem i da očekuje njegovu posetu i pomoć.
Od opštine Novi Pazar dobili smo 35.000 dinara (300 evra) to nam je do sada jedina pomoć koju smo dobili, nadamo se da će nam posle apela u Vestima pomoći i dobri ljudi iz dijaspore – kaže Dejan.
Krava najpreča
U ovom trenutku, dok čekaju duge i hladne zimske dane, članove porodice Marković najviše bi obradovala krava koja bi najmlađem ukućaninu Vasiliju obezbedila mleko, a ostalim članovima lakšu ishranu i sigurnost.
Druga velika radost bilo bi nam kupatilo, posebno bi značilo ocu Božidaru, sada teškom invalidu, koji se, kao i ostali članovi familije još kupa u limenom koritu – ističe Nedeljko.
Kontakt
Svi koji žele direktan kontakt sa ovom porodicom mogu to učiniti posredstvom telefona 062 -975-3446. Kao i uvek na usluzi je redakcija “Vesti”.
