To je poput scene u holivudskim filmovima o prirodnim katastrofama. Selo Somerset od Murland je metar i po pod vodom. Sve deluje kao posle apokalipse. Jedini zvuk koji se može čuti jeste zvuk vode koja probija odbrambeni bedem. U vazduhu se oseća jak miris iscurelog goriva, a izlomljeni automobili plutaju napušteni na ulicama.
Mnoge kuće su napuštene, a njihovi stanari su ih napustili pre nekoliko dana.
Tek tu i tamo prođe poneko amfibijsko vozilo vojske koje se obično može videti na turističkim turama po močvarama. Ali na njima nisu turisti već spasioci koji traže eventualno povređene ljude ili domaće životinje.
|
Nezapamćeno nevreme |
Više se niko ne nada da se imovina može sačuvati. Ljudi se jedino bogu mole da nivo vode u razornim poplavama ne poraste dodatno. A kiša uporno pada.
Ipak, ima i onih koji su ostali u svojim domovima da se bore protiv vodene stihije. Impresivno je koliko su ti ljudi staloženi, strpljivi u tako mučnoj situaciji. Sali Vajs (61) dočekala je fotoreportere u svojoj kući. Bila je beskrajno ljubazna, kao da se ništa ne događa. Ponudila je goste kafom i insistirala da iz rezervi hrane napravi sendviče izveštačima koji su došli u njen dom.
Sve bi to izgledalo sasvim normalno da voda ne zapljuskuje njene noge i noge gostiju dok ćaskaju o katastrofi koja je zadesila delove Engleske. Svet je ostao zadivljen mirnoćom ljudi od kojih su neki ostali bez svega što su imali i što su godinama s mukom sticali.
Nema izgleda da će se ovaj košmar uskoro završiti.
