Kriza izazvana pandemijom pogoršala je postojeće nejednakosti s obzirom da je najteže pogodila ljude na donjem kraju raspodele dohotka. Srbija u tom smislu nije izuzetak – najgore su prošli radnici u sivoj ekonomiji i oni u sektorima sa niskim zaradama kao što su frizerski saloni i saloni lepote, ugostiteljstvo i turizam. S druge strane, mere pomoći bile su univerzalne i za neke suvišne, a za neke nedovoljne.
Nejednakost je kao holesterol – može biti dobra i loša, kaže poznati ekonomista
Francisko Fereira. Dobra nejednakost je ona koja nagrađuje trud i talenat, a loša ona
koja nastaje kada ljudi nemaju jednake šanse da ostvare svoje potencijale – imaju
pristup kvalitetnom obrazovanju, dostojanstvenom zaposlenju i zdravstvu.
Ukratko, „dobra“ nejednakost motiviše, dok „loša“ onemogućava napredak i stvara osećaj
kolektivne nepravde. Ova dva pomalo apstraktna koncepta uglavnom se prate kroz
zajednički pokazatelj – nejednakost u raspodeli dohotka, odnosno Đini koeficijent.
Đini koeficijentom nejednakost se prati na skali od 0 (svi imaju isti dohodak) do 100
(jedna osoba prisvaja ceo dohodak u državi). Njegova vrednost u većini evropskih
zemalja kreće se između 25 i 30, dok se vrednosti preko 40 (pa i 50) često vezuju za
autoritarne režime Afrike i Južne Amerike.
Čak i pored poboljšanja tokom prethodnih nekoliko godina, Đini koeficijent u Srbiji i
dalje je visok – u 2019. godini iznosio je 33,3 poena (prosek EU bio je 30,2 poena).
Razlika se možda ne čini tako velikom, ali treba uzeti u obzir i druge indikatore.
– Na primer, najbogatija petina stanovništva u Srbiji zarađuje 6,5 puta više, a u EU 5 puta
više, od najsiromašnije petine – navodi Aleksandra Anić, jedna od autora dokumenta “Smanjenje nejednakosti – put ka održivom razvoju”, koji je sačinio Centar za visoke ekonomske studije (CEVES).
Nejednakost u Srbiji velikim delom je rezultat nedostatka dostojanstvenih radnih
mesta. Iako se situacija na tržištu rada popravila, u Srbiji i dalje 32 od 100 stanovnika
radnog uzrasta nema i ne traži posao (naspram 27 od 100 u EU), a oko 7 traži a ne
nalazi. Od oko 60 zaposlenih na 100 stanovnika radnog uzrasta, 10 je zaposleno “na
crno”, a 7 kroz ugovore o privremenim i povremenim poslovima.
Drugim rečima, tek 43 je zaposleno formalno, sa standardnim ugovorima o radu. Pa čak i kvalitet ovih formalnih poslova jako varira. Iako formalni, ovi poslovi u značajnom broju slučajeva nisu dostojanstveni – ne obezbeđuju zarade za dostojanstven život i ne pružaju
prilike za učenje i napredovanje.
Indeks rodne ravnopravnosti pokazuje da u Srbiji žene za muškarcima najviše zaostaju u domenima slobodnog vremena, novca i prilike da donose odluke. S druge strane, novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je trebalo da zameni postojeći koji je neadekvatan, na usvajanje je čekao od 2016. godine do maja 2021. godine.
Socijalna davanja morala bi da budu bolje usmerena i obuhvatnija. To bi, pre svega,
značilo univerzalni ili skoro univerzalni dečji dodatak i socijalne penzije za starije
građane koji nisu korisnici starosnih penzija.
Novi Zakon o finansijskoj podršci porodicama s decom je značajno uvećao roditeljski dodatak za treće i četvrto dete, ali i dalje nisu dobro obuhvaćene one porodice čija je potreba za podrškom najveća. Tako je, na primer, i dečji dodatak ostao na niskom nivou i sa nedovoljnim obuhvatom.
Koristan alat za identifikovanje izvora i smanjivanje nejednakosti predstavlja sveobuhvatni okvir Ciljeva održivog razvoja (COR) budući da identifikuje i pruža podršku u otklanjanju njenih uzroka.
Samim tim, predlog je da se usvoji Plan nacionalnog ekonomskog oporavka koji bi obuhvatio sve relevantne potciljeve Cilja 10 održivog razvoja (Smanjenje nejednakosti), kao i novi Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja Evropskoj uniji, koji u obzir uzima sve relevantne aspekte smanjenja nejednakosti, uključujući nejednakost dohotka, potrošnje i pristupa osnovnim društvenim uslugama.
