Cilj grupe BRIKS je da promeni dosadašnji poredak u kojem SAD nastupaju kao hegemonija, odnosno jedina "super sila". Pojedini politički i ekonomski analitičari ocenjuju da bi trajnim isključivanjem Rusije iz grupe G8 mogao da "poraste" značaj BRIKS-a.
Peter Birle, rukovodilac Odeljenja za istraživanje na Ibero-američkom institutu (IAI) u Berlinu, procenjuje da pet zemalja BRIKS-a želi da trajno "slomi" odnose moći uspostavljene nakon 1945. godine, odnosno da relativizuju moć SAD.
Brazil sve karte polaže u intenziviranje saradnje između država BRIKS-a. Neposredno posle Svetskog prvenstva u fudbalu, samo tri meseca uoči predsedničkih izbora, Brazil će 15. i 16. jula u Fortalezi organizovati samit BRIKS-a. Najvažnija tema biće formiranje zajedničke razvojne banke sa početnim kapitalom od 100 milijardi dolara.
Najnoviji sukob BRIKS-a i SAD izbio je na zasedanju Svetske banke i MMF-a sredinom aprila u Vašingtonu, jer je zbog veta američkog Kongresa propala reforma MMF-a, koja je bila zaključena već 2010. godine.
Veto američkog Kongresa izazvao je veliko nezadovoljtvo u Brazilu. Zbog toga su dodatno pogoršani ionako napeti odnosi između Brazila i SAD. Brazilski predsednik Dilma Rusef jasno se svojevremeno distancirala od SAD posle otkrića Edvarda Snoudena o prisluškivanju koje vrši Vašington. Ona je tada odložila posetu američkom predsedniku Baraku Obami, što je do tada bio nezapamćen slučaj u odnosima Brazila i SAD.
Brazilu je najvažnija političko-strateška saradnja sa Kinom. Dolazak kineskog predsednika Ksi Đinpinga na samit u Fortalezi ima apsolutni prioritet u Brazilu.
Stratešku orijentacija Brazila prema Aziji i Africi ubrzala je kriza u Ukrajini.
