ASKD “Vilhelmina Mina Karadžić” je nedavno u Beču, u prostorijama Zajednice srpskih klubova, organizovalo promociju knjige o Mihajlu Pupinu, “Grinhorn-Došljak”, autorke Radmile Satarić.
Prisutne je u ime Zajednice srpskih klubova u Beču pozdravio Luka Marković, a Svetlana Matić, predsednica ASKD “Vilhelmina Mina Karadžić”, govorila je o biografiji Radmile Satarić i njenom dosadašnjem, plodonosnom radu na polju kulturnih aktivnosti.
Predstavljanje ove dragocene knjige o Mihajlu Pupinu bilo je interaktivnog karaktera, što je izazvalo posebno zadovoljstvo publike. Delove iz knjige je čitao autorkin sin Stefan Satarić, master elektrotehnike i energetike, a prisutan je bio i suprug dr Mirko Satarić, koji je deo svoje profesionalne karijere radio kao gostujući profesor na Univerzitetu Alberta u Edmontonu u Kanadi. Autorku je u pisanju ovog dela inspirisala autobiografija Mihajla Pupina “Sa pašnjaka do naučenjaka”, za koju je ovaj velikan nauke svojevremeno dobio Pulicerovu nagradu.
Autorka je istakla da je na Mihajla Idvorskog Pupina veliki uticaj imala njegova majka Olimpijada, koja mu je od malih nogu usadila veru u sebe i ljubav prema ljudima, književnosti, srpskoj istoriji i kulturi. Primećuje se da motiv majke prožima sva poglavlja u knjizi.
Na zidovima Mihajlove sobe nalazile su se, između ostalih, slike kneza Lazara, Karađorđa i Svetog Save. Uporni Pupin, nadahnut svetosavljem, krčio je životni put od rodnog Idvora do Sjedinjenih Američkih Država, gde je iznedrio više od 30 patenata. Ljubav prema likovnoj umetnosti produbljuje poznanstvom sa Urošem Predićem i Pajom Jovanovićem, koji ga je portretisao. Ovo izuzetno vredno umetničko delo se danas čuva u Narodnom muzeju u Beogradu.
Recenzent prof. Mirjana Strajnić ističe da je u delu prisutna multikulturalnost, kao stvaralački postupak, a da je autorka odličan narator, što je i ove večeri potvrdila. Radmila Satarić naglašava da su dobri ljudi kao zvezde. O sebi kaže da je umetnica života.
Zahvalila je domaćinima na gostoprimstvu i posebno istakla odličan dosadašnji rad Svetlane Matić i društva, na čijem je čelu, na polju očuvanja srpskog jezičkog i kulturnog identiteta.
Pesmu “Rastko” Vojislava Ilića govorila je književnica Desa Burazor Aslanidu, gošća iz Štutgarta.
Razmenile poklone
Gošća iz Novog Sada je biblioteci “Mina Karadžić” poklonila svoja autorska dela “Lepa Petra” i “Savršen šut”. Svetlana Matić je uzvratila poklon, darujući Radmili Satarić svoje književno ostvarenje “Pozdrav Milici Stojadinović Srpkinji”.