Istraživanje mikrobioma creva pokrenulo je revoluciju u nauci o ishrani, a u poslednjih nekoliko godina, dijetalna vlakna su postala “novi proteini”. Ona se obilno dodaju hrani, ali se i konzumiraju u vidu kaše za koju kažu da je jedan od najzdravijih doručaka na svetu.
Sigurno ste već čuli da su ovsene pahuljice jedan od najzdravijih doručaka na svetu, ali postoji caka. Zdrave su samo ako kupite celo zrno, sameljete ovas i od tog brašna napravite obrok odnosno kašu.
Po želji možete dodati i voće i orašaste plodove.
Tajna je u beta-glukanu
Nedavno sprovedena studija na miševima sugeriše da beta-glukan koji se nalazi u ovasu i ječmu može da kontroliše šećer u krvi i da pomogne u mršavljenju kod miševa koji su hranjeni namirnicama sa visokim sadržajem masti, piše Science alert.
Istraživači sa Univerziteta u Arizoni i Univerziteta u Beču kažu da je beta-glukam jedini tip dodatka vlaknima koji su testirali i koji smanjuje sadržaj masti i telesnu težinu miša u roku od 18 nedelja.
Druga analizirana vlakna među kojima su pšenični dekstrin, pektin, otporni skrob i celuloza, nisu imala takav efekat, uprkos značajnoj promeni sastava mikrobioma miša u poređenju sa miševima koji nisu hranjeni suplementnim vlaknima.
„Znamo da su vlakna važna i korisna, problem je što postoji toliko različitih vrsta vlakana“, objašnjava biomedicinski naučnik Frenk Duka.
„Želeli smo da znamo koja vrsta vlakana bi bila najkorisnija za gubitak težine i poboljšanje homeostaze glukoze kako bismo mogli da obavestimo zajednicu, potrošače, a zatim i poljoprivrednu industriju.“
Dijetalna vlakna su glavni izvor energije za bakterije koje žive u našim crevima, a ipak manje od 5 procenata ljudi u SAD konzumira preporučenih 25–30 grama vlakana dnevno.
Birajte vlakna rastvorljiva u vodi
Da bi se to nadoknadilo, sve su popularniji dodaci ishrani koji sadrže vlakna. Ali ona su izuzetno raznolika, pa šta da biramo?
Neka vlakna, kao što su beta-glukani ovsa i pšenični dekstrin, su rastvorljiva u vodi, što znači da ih bakterije u crevima lako fermentišu. Drugi, poput celuloze i otpornog skroba, su manje rastvorljivi ili nerastvorljivi, što znači da se lepe za druge materijale da bi formirali stolicu.
Miševi hranjeni beta-glukanom su takođe pokazale povećanu koncentraciju butirata u crevima, što je metabolit koji nastaje kada mikrobi razgrađuju vlakna. Butirat indukuje oslobađanje peptida sličnog glukagonu-1 (GLP-1), a to je prirodni protein koji sintetički lekovi poput Ozempica oponašaju da bi stimulisali oslobađanje insulina.
Deo prednosti konzumiranja dijetetskih vlakana je kroz oslobađanje GLP-1 i drugih crevnih peptida koji regulišu apetit i telesnu težinu.
Međutim, naučnici ne misle da je to kompletan efekat. Oni smatraju da postoje i druge korisne stvari koje butirat može da radi, a koje nisu povezane sa peptidima creva, kao što je poboljšanje zdravlja crevne barijere i ciljanje perifernih organa poput jetre.
Potrebno je ipak mnogo više istraživanja pre nego što se ovi rezultati mogu proširiti na ljude, ali nalazi sugerišu da neka vlakna mogu biti bolje prilagođena gubitku težine i kontroli insulina od drugih.
Ovsena kaša
Ovsena kaša je izvor vitamina B kompleksa, prvenstveno vitamina B1 (tiamin), B5 (pantotenska kiselina), B6 (piridoksin) i folne kiseline. Od ostalih vitamina sadrži vitamin E i vitamin K. Od minerala sadrži: gvožđe, magnezijum, cink, bakar, mangan i fosfor.
Ovas sadrži ugljene hidrate, proteine, zdrave masnoće, antioksidanse i fitonutrijente koji imaju brojne zdravstvene dobrobiti, a smanjuju rizik od srčanih i probavnih bolesti.
Ova namirnica bogat je izvor složenih ugljenih hidrata koji obezbeđuju dugotrajnu energiju pa se preporučuje kao idealan izbor za početak dana, piše Story.hr, a prenosi Zadovoljna.rs.
