Saznao je da postoje dve familije Dopuđa, ali da nisu u srodstvu, a od neke "babe Makedonke" je čuo da su Dopuđe pravoslavni Vlasi izbegli iz Makedonije pred Turcima. Od drugih je čuo su iz Hercegovine, ali ni to nije sigurno. Dodaje da su neke Dopuđe u Hrvatskoj katolici i da su mnoge Dopuđe, Srbi, kao kolonisti, došle u Vojvodinu posle Prvog svetskog rata.
To je slučaj s njegovom užom porodicom. Njegov deda je bio u austrougarskoj vojsci pa se na galicijskom frontu predao Rusima, posle bio u Srpskom dobrovoljačkom korpusu i borio se na Solunskom frontu. Posle rata su se naselili u Male Moravice, pored Bačke Topole, gde je rođen njegov otac, a posle Drugog svetskog rata su prešli u Apatin. Spominje još da su im Baste u nekom srodstvu po muškoj, a Ogrizovići po ženskoj liniji.
B E S P L A T N OIstražite svoje prezime
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti – dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu – redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi – ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada.Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu – vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju.
Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
U "Leksiku prezimena SR Hrvatske", Dopuđe su zabeležene u drugoj polovini prošlog veka u Buniću, Rebiću, Čojluku, Bjelovaru, Gospiću, Karlovcu, Španatu, Gračacu i Zagrebu. Najviše ih je bilo u Čojluku kod Korenice. Kao Dopuđ su zabeleženi u Biljanima Gornjim i Donjim, Kruševu, Splitu i Zadru. Najbrojniji su bili u Kruševu kod Benkovca. Zabeleženi su i Dopudi – u Rijeci i Dopući – u Islamu Grčkom, Rijeci i Mirkovcima kod Vinkovaca.
R. Grujić, u "Plemenskom rječniku ličko-krbavske županije", koji daje podatke iz 1915. godine, navodi porodice s prezimenom Dopuđa u Buniću, Čojluku (Udbina), Skočaju i samoj Udbini. M. Radeka u "Karlovačkom vladičanstvu", beleži Dopuđe kao Srbe pravoslavne vere sa slavom Đurđevdan, a M. Karanović ("Pounje u Bosanskoj krajini") tvrdi da su Dopuđe starinom sa Zmijanja u Bosni, od Mudrinića. Prema D. Popoviću, Dopuđe su u Sremu bile nastanjene već u prvoj polovini 18. veka.