Nije, doduše, još došlo do pucnjave, al’ kako je krenulo – ništa nije isključeno.
Crne vesti u Srbiji sustižu jedna drugu: juče je poskupela struja, sutra će TV pretplata, prekosutra telefon, benzin poskupljuje svako malo. Državni namet gori je nego ovaj prirodni kijamet, što odnese ljudima sve što su sticali decenijama.
U moru crnila blesnula je jedna divna vest: deca iz osnovne škole u Prilužju, na Kosovu, sakupila su 35.000 dinara za drugare, vršnjake iz Velike Moštanice. Sažalili se osnovci na Ivana i Ivanu Ignjatijević koji su ostali bez oca i jedva preživljavaju uz majku, srčanog bolesnika.
– Znamo kako je nemati i živeti od tuđe pomoći. Znamo i da nije naša muka najveća i da ima onih koji i van žica žive teže nego mi u njima – rekla je mala Emilija Popović iz Prilužja.
Mali ljudi sa velikim srcem, mali logoraši u najmlađoj evropskoj demokratiji, očitali su lekciju zemlji-matici. Tačnije, onima koji tu zemlju vode, sticajem okolnosti i voljom političke matematike u kojoj se babe i žabe sabiraju, lopuže množe, a narodu oduzima.
Nekako u isto vreme, tačnije juče, premijer, za koga zli jezici kažu da je u vreme ministrovanja omogućio nezapamćenu pljačkašku privatizaciju i ministar za koga se šuška da je od njega preuzeo palicu, sišli su među poplavljeni narod.
Sačekali su prvo da se voda malo povuče, da ne stradaju skupe cipele. Udostojili se da bace malo pogled na (između ostalih i gastarbajterske) kuće, na srpsku Atlantidu.
I doneli su, pohvališe se – 200 dušeka! Ne onih za plažu, nego za krevete.
Koji će biti podeljeni najugroženijima, kako se nadoveza agilni zaječarski gradonačelnik, najpoznatiji kao ukućanin "Velikog brata".
Ni reči o tome ko je kriv što je timočki region više pod vodom nego na suvom, ko je drpio milione dinara namenjene zaštiti od podivljalih reka. Gradonačelnik Ničić naprasno je zaboravio da je samo dan ranije u štampi opleo po premijeru optužujući ga da je zaboravio rodni kraj.
Susret je bio srdačan, takoreći zaverenički: ćutaću ja, al’ ćuti i ti. Inače ništa od "Simpovih" dušeka.
Deca iz Prilužja u međuvremenu su se vratila u svoj demokratski logor, dole južno od Ibra. Na neprijateljsku teritoriju od čijeg je oslobađanja Beograd očigledno digao ruke.
Vlasti u Beogradu trenutno interesuju Srbi na severu Kosova, koji će uskoro, po svemu sudeći, podeliti sudbinu braće s one strane reke.
Uzalud i jedni i drugi čekaju pojas za spasavanje. Dobiće dušeke. Da ih bratski podele.
