Prelaskom u Žičku eparhiju vladika Nikolaj Velimirović nije prestao da brine o sirotištu u Bitolju koje je osnovao. Malim štićenicima i dalje je slao pomoć u novcu, hrani, odeći i obući. Po ugledu na dom Bogdaj, širom Žičke eparhije podiže i organizuje dečja sirotišta, domove milosrđa i narodne kuhinje za gladne i siromašne. Domovi su podizani oko crkava i manastira. U Ovčarskoj Banji, blizu starog manastira Blagoveštenje, prilogom vladike žičkog i trudom ovčarsko-kablarskih monaha i monahinja, podignut je dom sa sobama za siromašne bolesnike. Zvao se Dom milosrđa.
Zauzimanjem Nikolaja nicali su u domovi i dečje kuhinje u Čačku, Kraljevu, Gornjem Milanovcu, Kragujevcu, a u Kraljevu je osnovan Dom za iznemogle starce i starice, na zemljištu kraljevačke crkve. Vladika je upošljavao sposobne monahe, monahinje i svešteničke supruge, koji su vodili brigu o radu ovih domova, a domove su izdržavali manastiri i veće crkvene opštine. Davala se pomoć u novcu, namirnicama, hrani, odeći i obući, koja se sakupljala od vernika. Ovi poduhvati Nikolajevi ušli su i u pesmu koju su mu pevali kada je osveštavao kragujevački dom: "No Bog mili vas k nama uputi, da vi naše ublažite jade, vi zidate kuće sirotama, vama dvori na nebu se grade, na sve strane vama blagodare, iz domova naša deca mila, iz Kraljeva, Bitolja i Čačka, što su nekad nezbrinuta bila." Vladika Nikolaj je stalno upozoravao upravitelje svih ovih domova da ne zloupotrebljavaju težak položaj štićenika i da im ne nameću versko vaspitanje. To je ostavljeno njihovom kasnijem slobodnom izboru i odlučivanju. "Bilo je docnije, pa i u socijalističkoj Jugoslaviji, veoma uglednih ličnosti na visokim partijskim i državnim položajima, koji su prehranjeni u ovim sirotinjskim domovima. Da li su se oni sećali svojih dobrotvora – ne znam", piše vladika Jovan Velimirović, u svojim sećanjima na vladiku Nikolaja.