– Želeo sam da učinim nešto od sebe, da se iskažem u poslu, pa da se vratim u otadžbinu. Moj povratak je, međutim, krenuo od danas do sutra, onda za dve godine, za još dve, pa deset i tako do danas – priča Jozić za "Vesti".
Navikao na NemačkuMirko Jozić u Nemačkoj ima tri sina koji su sa njim u biznisu, ćerku i tri unučeta. U kuću nadomak Beograda njegova deca vole da svrate. Na pitanje da li mu otadžbina nedostaje odgovara sa "i da i ne". |
Prvobitno je mislio da se vrati rodnom kraju na Kosmetu, onda razmišljao da to ipak bude Beograd gde je sagradio kuću i proširio biznis.
– U međuvremenu je u Srbiji bilo i previše političkih dešavanja, pa je i to bio razlog da odustanem od povratka – priča Jozić.
U sopstveni biznis, montažu poslovnih postrojenja, ušao je 1981. Nijedan početak nije lak, ali je biznis stvarao gradeći poput građevinara, ciglu po ciglu… Danas zapošljava 100 radnika.
– Radili smo ozbiljno i bez ogromnih apetita. Domaćinski. Ubrzo smo stigli do onog svoj na svome, a onda je polako krenulo širenje posla – kaže.
Otadžbini se odužio osam godina kasnije, početkom 90-ih, otvaranjem pogona u Barajevu nadomak srpske prestonice, gde radi 20 ljudi.
– Zadovoljan sam, mada je bilo uspona i padova, a onda je došla i velika ekonomska kriza. Ipak, uprkos svim nedaćama smo opstali i dobro radimo – objašnjava Jozić koga smo sreli na proslavi odlaska u penziju dugogodišnjeg prijatelja Uroša Rosića u hotelu Dionis u Vrčinu.
U Srbiju ga ne dovodi samo posao, već i nostalgija. Ipak, kada govori o poslu ne može, a da ne primeti ogromnu razliku između zemlje u kojoj je rođen i one u kojoj živi decenijama.
– Ako ste uspešni i dobri tamošnje banke će vas rado finansirati, dok u Srbiji, kako čujem iz iskustva ljudi, do kredita možete doći samo po prijateljskoj ili partijskoj liniji. Ja nisam tražio ništa, posao u Srbiji pokrenuo sam od para zarađenih u Nemačkoj – objašnjava on.
Zaljubljenik u fudbal
Uspešnom biznismenu iskustvo posle skoro četiri i po decenije u Nemačkoj govori da je život tamo neuporediv sa ovim u Srbiji.
– Nemačka je organizovana država u kojoj sve besprekorno funkcioniše. Zna se, što bi rekao naš narod, "ko kosi, a ko vodu nosi". Zakoni su dobro postavljeni i građani moraju da ih poštuju. U Srbiji su, gledajući kroz sve njene nedaće, narod i država su izgubili mnogo, čak i na sopstvenom kvalitetu, pa ne samo da reč ne znači ništa, već ni ugovor – objašnjava Jozić koji je poslom obezbedio 100 porodica.
Ultimatum za KosmetMirko Jozić prati dešavanja na rodnom Kosovu i Metohiji. Mišljenja je da će Srbija biti prinuđena da prihvati ponuđeno rešenje za taj deo teritorije, kao i da će pred nju biti stavljen ultimativni uslov priznanja kosovske nezavisnosti za ulaz u EU. |
Ovaj veliki zaljubljenik u fudbal od 1990. bio je i sponzor Jadrana iz Manhajma, koji je okupio sportiste svih nacionalnosti iz bivših jugoslovenskih republika. Pre šest godina Jadran je nastavio da živi pod imenom Srbija, a porodica Jozić nije prestala da vodi brigu o klubu.
– Uključio se jedan od mojih sinova koji pomaže klub – priča Jozić, kome je fudbal doneo puno prijatelja raznih nacionalnosti i veroispovesti.
Kako sam kaže, sport i muzika prvi brišu sve granice i barijere.
Nekada je osim za mali klub iz Manhajma, navijao i za šampionski Partizan iz Beograda, ali je ta igra izgubila prave draži, pa više nije pasionirani navijač, već samo uživalac u dobrom fudbalu.
