Na inicijativu članica Privredne komore Srbije (PKS), kompanija okupljenih u Udruženju za industriju tekstila, odeće, kože i obuće, Vlada Srbije izmenila je Odluku o privremenoj zabrani izvoza osnovnih proizvoda bitnih za stanovništvo, čime je omogućen plasman u inostranstvo i višekratnih zaštitnih maski proizvedenih od tkanog tekstila, nekombinovanog sa drugim materijalima.
Pošto su potrebe domaćeg tržišta podmirene i stvorene stabilne zalihe tekstilnih prekrivki za lice, domaći tekstilci obratili su se Privrednoj komori Srbije inicijativom da se omogući izvoz pamučnih maski koje su veoma tražene u inostranstvu. Inicijativa PKS je prihvaćena i odobren je izvoz šivenih maski za višekratnu upotrebu koje su u celini izrađene od čistog tkanog tekstila, dok na snazi i dalje ostaje zabrana izvoza maski registrovanih kao medicinska sredstva, kao i zaštitnih maski koje su izrađene od kombinovanih materijala.
Veliki broj srpskih tekstilaca izbijanjem epidemije COVID-19, pravovremenom reakcijom, preorijentisao je svoju proizvodnju na izradu tekstilnih zaštitnih maski kako bi odgovorili na pojačanu tražnju deficitarnog proizvoda i doprineli stabilizaciji tržišta.
Istovremeno, kao društveno odgovorni donatori, ove kompanije su u velikom broju humanitarnih akcija pomogle medicinskim radnicima i zdravstvenim ustanovama, ali i firmama i građanima da se snabdeju preko potrebnom opremom.
– U prvoj sedmici epidemije naše firme proizvodile su oko 100.000 maski dnevno, a sada u Srbiji svakog dana može da se napravi i do 360.000 tekstilnih prekrivki za lice – ističe Nemanja Jovanović iz Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće PKS. Pošto su potrebe domaćeg tržišta podmirene, stvorene su stabilne zalihe i otvorila se mogućnost za izvoz pamučnih maski koje su veoma tražene u inostranstvu.
Kompanija “Bogutovo Arilje” već je dogovorila izvoz svojih maski u Nemačku. „Brza reakcija Privredne komore Srbije i izmena odluke Vlade Srbije za nas ima ogroman značaj, ističe Nemanja Pećinar, vlasnik kompanije “Bogutovo Arilje”.
Prema njegovim rečima, firma proizvodi pamučne trikotažne odevne predmete, a čitav proizvodni proces odvija se u Srbiji. – Kako smo se svi našli u veoma teškoj situaciji izazvanoj pandemijom prevashodni cilj nam je bio očuvanje zdravlja zaposlenih, ali i održanje kontinuiteta i poštovanje dogovora sa partnerima. Omogućavanjem izvoza, naš proizvod – pamučna prekrivka za lice, koja nije medicinsko sredstvo, može naći put do inostranih kupaca – rekao je Pećinar.
Podseća da je kompanija donirala svoj proizvod zdravstvenim centrima i lokalnim domovima zdravlja, kako bi prevazišli početni deficit i zaštitili medicinske radnike.
– Kao porodična kompanija koja na tržištu Srbije posluje već tri decenije prijavili smo se za korišćenje mera Vlade Srbije za prevazilaženje posledica pandemije COVID 19 i smatramo da će one imati ogroman uticaj i značaj da što lakše zajedno prebrodimo ovu krizu – rekao je Pećinar.
Todor Georgijev, direktor kompanije “E. Mirolio” koja u svom proizvodnom pogonu “Prvi maj” Pirot zapošljava 280 radnika, kaže da je kompanija stala sa proizvodnjom kad je počela kriza sa koronom. Firma proizvodi žensku modnu odeću za izvoz, ali su se preorijentisali ka proizvodnji zaštitnih maski. Stali su sa proizvodnjom kad je počela korona, a sad će, nakon tri nedelje, ponovo pokrenuti pogone u kojima je dnevno moguće proizvesti oko 40.000 maski. “Zahvalni smo Privrednoj komori Srbije na brzoj reakciji, jer smo ponovo pokrenuli proizvodnju, a već imamo ugovoren izvoz za zemlje u okruženju”, istakao je Georgijev.
Među kompanijama u tekstilnom sektoru koje su preorijentisale proizvodnju na izradu zaštitnih maski je i „Gruppo Fiorentino“ iz Vlasotinca. Dnevni kapacitet im je oko 5.000 maski, a počeli su i izradu jednokratnih mantila, kaljača i kapa za medicinske radnike.
– Mi smo odmah deo proizvodnje usmerili na pamučne maske koje štite druge ukoliko je onaj ko je nosi zarazan, jer sam kao Italijan video šta se desilo u mojoj zemlji kad je izbila zaraza. Želeli smo brzo da reagujemo i sprečimo širenje epidemije u neposrednom okruženju, kao meru koju sami možemo da sprovedemo – ističe Andrea Nutrikato, direktor kompanije „Gruppo Fiorentino“.