Da je Tara jedna od najlepših srpskih planina i jedan od najbajkovitijih predela u Evropi, to znaju svi u ovom delu sveta.
Ma, znaju i šire, s obzirom na to da je američki magazin “Forbs” uvrstio Nacionalni park “Tara” u pet prirodnih lepota na Balkanu koje treba obavezno posetiti. Nešto ranije je stiglo i priznanje “Turistički cvet” za rendžera Ranka Milanovića, kojeg turisti smatraju najinspirativnijim vodičem.
Da se razumemo, Tara nije destinacija snova za skijaše, ali jeste za one koji uživaju u šetnjama. U okviru NP “Tara” postoji 290 kilometara šetačkih markiranih staza, kao i 75 kilometara biciklističke rute, a uređena je i prva staza u Srbiji prilagođena osobama sa invaliditetom. Ali krenimo redom…
Šumski raj
Tara je dobila ime po staroslovenskom bogu Taru koji je, po legendi, izabrao ovu planinu za svoj dom zbog lepote predela. Planinska lepotica u Zapadnoj Srbiji ponosni je vlasnik i nadimka “pluća Srbije”, što sve govori o njenoj bujnoj vegetaciji. Više od 80 odsto NP Tara prekriveno je mešovitim šumama, zbog čega je već 40 godina pod zaštitom države. Na ovom području registrovana je jedna trećina flore Srbije odnosno skoro 1.200 biljnih vrsta, uključujući i Pančićevu omoriku, četinara koji je preživeo zadnje ledeno doba.
Mnogima najlepši deo Tare su Kaluđerske bare, gde na krečnjačkoj podlozi rastu čarobne šume crnog, belog bora, jele i smrče. Tara, inače, spada u srednje visoke planine, prosečne nadmorske visine od 1.000 do 1.200 metara, koju presecaju brojni kanali i klisure i sa koje se izdižu vrhovi – Kozji rid (1.591 m), Janjač (1.473 m) i Galinik (1.305 m). Ono po čemu Taru prepoznaju svakako su brojni i atraktivni vidikovci poput Sokolarice, Banjske, Bilješke stene i Osluše, sa kojih se pružaju nezaboravni pogledi na Drinu, Bosnu i Bajinu Baštu.
Oči u oči s medvedom
– Preporučujem posetiocima da na Tari otkriju i vidikovce Oštra stena i Sjenič. Neće biti razočarani. Pogledajte izbliza i kako izgleda Pančićeva omorika i shvatićete zašto smo toliko ponosni na ovu endemsku vrstu koja je botanički simbol ne samo Tare i Bajine Bašte, već i cele Srbije – predlaže Siniša Spasojević iz TO “Tara-Drina” koji naglašava da je Tara dom izuzetnih biljnih i životinjskih vrsta.
Utočište je i za više od 140 vrsta ptica, 19 vrsta riba i 60 vrsta sisara, među kojima je i najbrojnija populacija mrkog medveda u Srbiji. Procenjeno je da je na području Tare nastanjeno više od 50 medveda, a posmatranje ovih životinja predstavlja jednu od najzanimljivijih turističkih tura ovog kraja.
– Nudimo vam jedinstvenu priliku da vidite veličanstvenu zver Evrope u njenom prirodnom staništu, a iz bezbednih čeka na hranilištima. Nakon multimedijalne prezentacije o NP Tara, rendžeri odvode turiste duboko u šumu, do čeke gde u potpunom miru čekaju pojavljivanje medveda – piše na sajtu “Tara izleti”.
Bogatstvo vodama
Tara je poznata i po bogatstvu vodama, čiji brojni izvori stvaraju potoke i rečice koji se obrušavaju ka divljoj Drini. Na Tari se krije i rečica Vrelo, jedna od najkraćih reka u Evropi, duga samo 365 metara zbog čega je zovu “Reka godina”. Jeste kratka, ali pravi predivan vodopad ulivajući se u Drinu. Na Tari su nezaobilazne Zaovine sa tri jezera, kao i lepo, ali duboko (88 metara) jezero Perućac, u njenom podnožju. Uprkos hladnoj vodi, ova jezera opsedaju turisti leti. Verovatno ste čuli za kućicu na steni nasred reke, pa znate da je ona simbol Bajine Bašte, grada kojeg od BiH deli samo Drina i kroz koji se prolazi na putu ka Tari.
Gosti ovog dela Podrinja mogu da uživaju u raznim aktivnostima, od vožnji čamcima i brodovima, planinarenja, skijanja, planinskog biciklizma, veslanja na daskama (SUP), lova i ribolova do poseta velikom broju kulturno-istorijskih sadržaja. Za kompletan ugođaj tu je tradicionalno srpsko gostoprimstvo, izuzetna hrana i raznovrsni smeštajni kapaciteti, od hotela i luksuznih apartmana do vila sa bazenima, vikendica i tarskih brvnara.
– Obavezno probajte ribu iz Drine i najpoznatiji brend Bajine Bašte, čuvenu rakiju BB klekovaču. Mislim da je najbolji ambijent za takav obrok i piće plovidba brodom u podnožju Tare kroz impresivni kanjon Drine dok vam sviraju tamburaši ovog kraja – preporučuje Spasojević iz TO “Tara-Drina”.
Crveni potok, Tepih livada i Kozja stena
Mitrovac na Tari sa paviljonima kao iz bajke i nešto toplijom klimom prvenstveno je namenjen deci. Na Mitrovcu se nalazi i Prirodni rezervat Crveni potok, nazvan po tamošnjem potoku koji se razliva preko zemljišta sastavljenog od crvene ilovače, zbog koje u vreme jačih padavina dobija crvenu boju. Rezervat je obrastao mešovitom šumom smrče, jele, jove i Pančićeve omorike, a kako nije bilo eksploatacije, očuvana je šuma prašumskog tipa. Tamo je i predivna Tepih livada, koja je dobila naziv zbog izuzetne mekoće podloge, a nešto dalje je vidikovac Banjska (Kozja) stena odakle pogled “baca u nesvest”.
Veliki planovi
Rendžer NP Tara Ranko Milanović najavljuje da će, ako sve bude po planu, otvoriti novi ugostiteljsko – smeštajni objekat u okviru Nacionalnog parka.
– Naravno, bavićemo se i promocijom samog područja i uređenjem sadržaja za posetioce – dodaje Milanović.
Kako stići
Koordinate između 43°54’24” SGŠ i 19°18’18” IGD
x Horgoš – Beograd 202 km, pa nekim od magistralnih pravaca do Bajine Bašte (preko Valjeva ili Čačka)
x B. Bašta je sa Republikom Srpskom povezana mostom koji vodi iz Skelana
x B. Bašta – Tara 36,3 km
x Tara – Zaovine 10,1 km, Jezero Perućac 24,1 km, Manastir Rača 27,9 km,
Mala, a ima sve
Rečica Vrelo, iako vrlo kratka, poseduje sve ono što imaju i mnogo veće reke – veliki moćni izvor, ribnjak na desnoj i vodenicu na levoj obali, pritoku u vidu bistrog potočića, naselje, tri mosta, mini hidroelektranu… Iznad same rečice nalazi se restoran “Vrelo” sa predivnom terasom.
Simbol Bajine Bašte
Grupa bajinobaštanskih dečaka je 1968. godina od dasaka napravila sebi mesto za letnji odmor na steni. Nabujala Drina je na jesen odnela daske, ali je ideja ostala. Sledeće godine je na tom mestu izgrađena prava kućica na steni, koja je danas najposećenija atrakcija u Bajinoj Bašti i okolini. Za skoro pola veka, nemilosrdna Drina je odnela čak šest kućica, a ova sedma već 10 godina opstaje zbog posebnog bezbednosnog sistema.
– Razlikuje se po tome što je na temeljima odignuta, stranice kuhinje su otvorene, nema zadnji i prednji zid, stvari su podignute na tavan, a reka nesmetano teče kroz kućicu od 24 kvadrata. Izgrađena je od čvrstog materijala i sva je u šrafovima tako da smo na mnogo načina uspeli da je obezbedimo – objašnjava Milan Savić Miško, jedan od graditelja prve kućice.
Centar srpske duhovnosti
Srednjovekovni Manastir Rača (13. vek), jedan od simbola kraja, nalazi se između Bajine Bašte i Tare. Zadužbina kralja Dragutina Nemanjića pamti vreme kada je tamo živelo više od 300 monaha, a manastir Rača bila jedno od centara srpske duhovnosti. Od posebnog je značaja bila račanska prepisivačka škola gde se očuvala pismenost pod turskim ropstvom.
Rafting na divljoj reci
Rafting na Drini, jednoj od najčistijih, ali i najnemirnijih srpskih reka je nešto što ljubitelji adrenalina ne smeju da propuste. Stogodišnju tradiciju splavarenja niz Drinu prekinula je izgradnja hidrocentrale, ali se ipak i dalje uspešno organizuje spust u čamcima i splavovima kojima upravljaju iskusni kajakaši i splavari.
Zamak na steni
Tipično srednjovekovno utvrđenje Solotnik nalazi se na istočnoj strani NP Tara, na steni pored sela Solotuša. Zamak je podigao nepoznati vlastelin u 15. veku, u periodu između pada despotovine u turske ruke 1459. i osvajanja Bosne 1466. godine. Očuvana visina zidova na nekim delovima dvorca prelazi četiri metra.
Stećci u Rastištu
Mramorje u selu Rastištu na Tari čine dve nekropole sa stećcima koje datiraju iz 14. i 15. veka. Nalaze se na potesima Uroševine (33 stećka) i Gajevi (35 stećaka). Međusobno su udaljeni oko 500 metara, a na Uneskovoj listi zaštićene kulturne batišne vode se kao jedna celina. Inače, Bajina Bašta je opština sa najvećim brojem nekropola sa stećcima u Srbiji.
