Ko je sit, može kod srpskih privatnika, kojima je topli obrok u novom Zakonu o radu tako zaglavio u grlu da im je predsednik Atanacković završio u krugu kruševačke bolnice, da mu državni lekari izvuku radnički lebac sava iz guše. Državni doktori, srećom gladni, spasli predsedniku poslodavaca i gušu i glavu.
Za to vreme mediji u Kruševcu uslikali gomile smeća ispred grudnog odeljenja. Kažu, nalazi se tik uz Zavod za transfuziju. Država se stisla, nema ni za čuvare, ni za čistače, važno je da ima centar za tranfuziju. Tu radnička klasa, pre nego što ode da za džabe da krv, pronađe topli obrok koji mu ne da srpski poslodavac jer mu smrdi na recidiv socijalističke prošlosti.
Ko je radnik da samoupravlja svojim životom i ‘lebom savom, tu je Atanacković i njegova četa mala.
A red je da Nebojša Atanacković bidne buljubaša, ima diplomu Saobraćajnog fakulteta, većinski vlasnik AD Nafte, suštinski vlasnik Centar Bobana, a nekad bio pesnica SPO-a, pa tri mandata u Skupštini, pa predsednik opštine Voždovac… Bio i on nekad gladan, pa radio za državu, ali shvatio da je glad prevaziđeno stanje i bacio se u filozofiju nafte. Ko je vama, narode, kriv što vi još filozofirate o ‘lebu savi, bog da mu kvasac prosti, ne znam je l’ ga neko skoro jeo. Atanacković sigurno nije.
Nafta AD samo u 2008. i 2009. isporučila nafte Kosovu za više od 15 miliona evra, jerbo nafta nema PDV. Kad se već ne plaća PDV za Kosovo, što da se plaća topli obrok za Srbiju.
Je l’ zna Srbija koliko ima radnika, koliko je to minimalaca, pa još 200 dinara toplog obroka i 100 za regres, a kriza udarila na Uniju poslodavaca kao poplava na Obrenovac.
I tako saobraćajac Atanacković usmerava zakone o radu, ministar prosvete zove studente koji se školuju u Evropi da se posle vrate u Srbiju gde ne mogu da ih nostrifikuju, tajkuni traže od države da im vrati dugove, srpske njive čekaju šeike…
Dok srpski radnik radi sat vremena za kilo paradajza po letnjim cenama, ministar Vulin se kune da bi pisao zakon ispočetka, ali nema vremena.
I mislio se Vulin šta će i pre dva dana nađe i vreme i rešenje. Najavio menice umesto plata. Tako umesto plate radnik dobije menicu, pa ako ne važi u banci, onda radnik ode sudskom izvršitelju, a ovaj tras u banku, pa blokira račun gazdi, a radniku isplati pare, a on Vulinu odmah kupi cveće da ode na grob Slobodana Miloševića. I ko je ovo razumeo, odmah da se javi da primi doktorsku diplomu!
I tako ministar radni i socijalni rešio sva radnička pitanja a da nije čak ni doktorirao. Doduše, od komunizma stigao je do Atanackovića, ali i dalje piše romane.
Poslednji spisateljski poduhvat Vulina je "Mrak", ispovest rudara posle eksplozije u rudniku. Očekujemo da se roman "Menica" pojavi do kraja godine. Čitajte pustolovine srpskog rudara, koji je u rudnik umesto kilo paradajza poneo čarobnu menicu… i šta je dalje bilo!
