Pandemija koronavirusa izgledaće minorno u poređenju s onim s čime se čovečanstvo suočava zbog sve većeg broja superbakterija otpornih na lekove, upozorila je prof. Seli Dejvis, predstavnica Ujedinjenog Kraljevstva za antimikrobnu rezistenciju (AMR).
Ta ugledna naučnica izgubila je svoje kumče pre dve godine zbog infekcije koja se nije mogla lečiti.
Dejvis sada upozorava na ono što bi moglo da se dogodi ako se svet ne uhvati u koštac sa problemom u sledećoj dekadi ističući da je ovo pitanje akutnije od klimatskih promena.
Infekcije otporne na lekove već sada ubijaju najmanje 1,2 miliona ljudi godišnje.
– Čini se da ima puno ljudi sa neizlečivim infekcijama. Morali bismo da izolujemo one koji se nisu mogli izlečiti kako ne bismo zarazili svoje porodice i zajednice – rekla je Dejvis, inače prva žena na čelu Triniti koledža u Kembridžu, piše “Gardijan”.
AMR znači da neke infekcije uzrokovane bakterijama, virusima, gljivicama i parazitima više ne mogu da se leče dostupnim lekovima. Izloženost njima omogućuje im da razviju sposobnost rezistencije, a prekomerna upotreba lekova poput antibiotika ubrzava taj proces. Široko rasprostranjen otpor učinio bi veliki deo savremene medicine previše rizičnim, utičući na porođaje carskim rezom, intervencije protiv raka, transplantaciju organa…
Prošle nedelje UK je objavio nacionalni akcijski plan o AMR-u, sa obvezama smanjenja upotrebe antimikrobnih sredstava kod ljudi i životinja, jačanja nadzora infekcija otpornih na lekove i podsticanja industrije na razvoj novih lekova i vakcina. Ministarka zdravlja Marija Kolfild rekla je da su međunarodna saradnja i spremnost na globalne zdravstvene izazove primile neviđeni nivo važnosti.
Ovaj problem trenutno je gorući u subsaharskoj Africi, gde se AMR-u pripisuje svaki peti smrtni slučaj kod dece mlađe od pet godina. Ova katastrofa povezana je i s klimatskom krizom.
– Razmislite o poplavama, o kanalizaciji, razmislite o preseljenjima, o olujama i nedostatku čiste vode u slučaju suše – infekcije rastu – rekla je Dejvis.
Postoje globalni napori da se smanji neodgovarajuća upotreba antibiotika, iako je pandemija korone zaustavila napredak u mnogim od tih inicijativa. Poslednjih godina stvoreno je nekoliko novih antibiotika, a problem komplikuje i njihova primena u poljoprivredi. Više od dve trećine antibiotika ide u domaće životinje, rekla je Dejvis, obično radi podsticanja rasta ili sprečavanja infekcija u pretrpanim, nehigijenskim uslovima.
Životinje, uključujući ljude, izlučuju do 80 odsto konzumiranih antibiotika, kontaminirajući okolinu. Fabrike koje proizvode antibiotike možda nisu u stanju da kontrolišu svoje otpadne vode, dopuštajući da dramatične količine uđu u vodovodne sisteme, kazala je Dejvis.
