Jako je važno da pacijenti naglase farmaceutu koje lekove piju prilikom kupovine drugih lekova i preparata sa režimom izdavanja bez lekarskog recepta kakobi izbegli moguće interakcije lekova
Najčešći okidači koji prete mentalnom zdravlju su osećaj ugroženosti, narušeno telesno zdravlje, loše finansijko stanje, nestabilnost po pitanju posla, problemi u partnerskim odnosima i odnosima sa ljudima, stres, tragedija, usamljenost.
Osvestiti okidače za loše mentalno i emotivno stanje kao i načini za sprečavanje ulaženja u rizike, ključ je za prevenciju mentalnih poremećaja.Svetska zdravstvena organizacija definisala je zdravlje kao “stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti”. Da bismo sebe smatrali zdravom osobom treba da ocenimo naše mentalno i telesno zdravlje visokom ocenom i da razumemo da su telo, um, emocije i duh u neraskidivom i zavisnom odnosu.
“Svi možemo da napravimo jednostavne izmene u našem životu koje mogu da imaju značajan uticaj na naše mentalno zdravlje i opštu dobrobit. Ponekad je za otklanjanje simptoma dovoljno samo adekvatno odmaranje, promena ishrane, izmena načina života, rešavanje nesporazuma sa bliskom osobom, rešavanje konflikta, prihvatanja i emotivna podrška.
Farmaceuti, kao jedni od najpristupačnijih zdravstvenih radnika u jedinstvenoj su poziciji da prepoznaju znake i simptome narušenog mentalnog zdravlja.
Pacijenti su u apotekama redovno, ponekad i nekoliko puta nedeljno što farmaceutima daje mogućnost da prepoznaju promene koje se mogu javiti u raspoloženju, kognitivnim funkcijama ili ukupnom zdravlju pacijenta”, objašnjava magistar farmacije Biljana Glavonjić iz Farmaceutske komore Srbije, povodom Svetskog dana mentalnih bolesti.
Greška koju prave pacijenti
Kako bi doprineli boljem stanju ovih pacijenata farmaceut informiše pacijenta o programima podrške, ohrabruje ga da potraži pomoć i razgovara o svojim mentalnim problemima sa svojim lekarom primarne zdravstvene zaštite.
“Iako je klinička efikasnost lekova za mentalne poremećaje dokazana, ciljevi primenjene terapije se postižu kod nezadovoljavajućeg procenta ljudi usled neadekvatne upotrebe ovih lekova. Procenjuje se da oko polovine pacijenata prerano prekida započetu terapiju, a razlozi su slaba motivisanost, neželjena dejstva, neuočavanje poboljšanja, prerana procena da su simtomi nestali i izostanak podrške okoline.
Ovde je uloga farmaceuta od velikog značaja, u smislu da smo mi tu da detaljno objasnimo pacijentu čemu je lek namenjen, kakve efekte može da očekuje, kako se lek uvodi, koji je režim doziranja, koji su rizici od samoinicijativnog prekida terapije, kao i uticaj ovih lekova na upravljanje motornim vozilima, koji neželjeni efekti se mogu javiti nakon primene leka i kod kojih neželjenih efekata je potrebno da se jave svom izabranom lekaru”, ističe Glavonjić.
