Sve je stvar izbora, nekome je teško da ode do najbliže prodavnice, a nekome nije da okrećući pedale ode gotovo hiljadu kilometara od kuće i u tome uživa. Jedna od tih osoba kojima ništa nije teško je dvadesetšestogodišnja Lozničanka Anđelka Vasić koja poslednja dva leta na biciklu stigne gde poželi.
Prošloga leta bilo joj je dovoljno osam dana da na biciklu pređe 900 kilometara, koliko ima od Loznice do grada Soluna, i u toj vožnji provede 55 sati. Ove godine naumila je da ode stazama slavnog zemljaka Vuka Karadžića i provoza se do Beča, ali je stigla i do Bratislave.
Prošle godine je putovala sama u slavu i čast našim precima, a posebno svog pradede Svetozara. Nije to njoj bio prvi put da se otisne na daleko putovanje biciklom. Uz oca Dragana, biciklistu koji je na taj način došao do Istanbula, Svete gore, Krfa i grada Jaši u Rumuniji, ona je rano zavolela taj vid putovanja. Prvo je pre osam godina stigla do crnogorskog primorja, da bi 2017. okretala pedale sve do planine Rile, u Bugarskoj i Musale, najvišeg vrha Balkana. Obe puta sa ocem.
Nedavno je napravila novu vožnju, ovoga puta išla je na drugu stranu pa je iz Loznice, odnosno svog Tršića krenula preko Drine. Naumila je da ode stazama slavnog zemljaka Vuka Karadžića i provoza se do Austrije, odnosno Beča. Krenula je sama i iza sebe ostavljala kilometre vozeći kroz Brčko, Modriču, Derventu, do Banjaluke. Nastavila je do Gradiške, obišla Memorijalni kompleks Jasenovac, a od Kozarske Dubice ušla u Hrvatsku. Prošla je Zagreb, zatim Maribor, stigla u Austriju, bila u Gracu i Beču pa svratila do Slovačke, tačnije njene prestonice Bratislave. Sve to za deset dana.
– Htela sam da ovoga leta imam novo putovanje i drago mi je što sam to uradila jer sada imam mnoštvo lepih uspomena sa ove vožnje duge oko 950 kilometara. Posetila sam pet država i na biciklu provela nekih 100 sati. Išla sam sama do Kozarske Dubice gde mi se pridružio otac pa smo nastavili dalje zajedno. On je iskusan biciklista, sa mnogo staža i pređenih kilometara tako da mi je vredelo njegovo prisustvo. Vozili smo dnevno i po 12 sati i jedino što je otežavalo put bile su velike vrućine, ali se i to lakše podnese u društvu – priča apsolventkinja medicine koju od zvanja doktorke medicine deli još samo jedan ispit.
Kako kaže, gde god bi stigla lepo je dočekana, upoznala je mnogo divnih ljudi, stekla nova poznanstva.
– Posebno je bilo lepo u Republici Srpskoj gde su, kada bi me videli, ljudi baš lepo reagovali. Nosila sam na biciklu zastavicu Srbije i čim bi je ugledali znali su odakle stižem. Naravno, bilo je poziva da odmorim, osvežim se, popijem kafu, kako to već ide kod naših ljudi. Srela sam mnogo našeg sveta iskreno obradovanog što vidi zemljakinju i dok smo vozili kroz Maribor, Grac i Beč gde ima mnogo naših. Bilo im je drago što mogu da progovore koju sa nekim iz Srbije, na svom jeziku – prenosi utiske Anđelka.
Onna kaže da tek namerava da putuje. Sama ili sa ocem, to će videti.
Banjaluka je “kupila”
Anđelka kaže da su je neka mesta posebno oduševila i i da im se mora im se vratiti.
– Mnogo mi se svidela Banjaluka i to je grad koji moram ponovo posetiti i bolje upoznati. “Kupila” me Banjaluka me na prvu loptu.
Poseban doživljaj
– Volim putovanje na biciklu jer je to poseban doživljaj. Nije uvek lagano, ali je neprocenjiv taj bliski odnos sa okolinom, uživaš u predelima, možeš da staneš gde poželiš, sve zavisi od tebe. Na prvim putovanjima sam razmišljala kako ću na toliki put, a još imam i prtljag, a sada eto u dva leta dođoh do Grčke i Slovačke. Želja mi je da posetim Italiju. Čini mi se da je to odlična zemlja baš za ovakvo putovanje jer tamo maltene na svakom koraku ima nešto lepo da se vidi – kaže ova devojka.
Nije nemoguće da naredne godine njene biciklističke gume pokupe prašinu sa italijanskih drumova, a ona u album putovanja doda i Italiju.
