Najbolji teniser sveta, Novak Đoković trenutno pruža odlične partije na Završnom mastersu u Torinu, a na konferenciji za medije posle pobede nad Andrejom Rubljovim govorio je o podelama unutar ATP i PTPA organizacije kojom rukovodi i koju je osnovao zajedno sa Vasekom Pospišilom.
Naime, Novak se dotakao jednog intervjua koji je Bob Grin, jedan od osnivača ATP nedavno dao. U tom razgovoru rekao je da je tadašnji svetski broj jedan, Mats Vilander bio pravi lider i da je postavio jedno jedinstvo koje je važno i za ATP i za PTPA.
– Pročitao sam Grinov intervju, on je jedan od osnivača ATP i bilo je vrlo interesantno. Ono što je meni ostalo, iako sam znao to od ranije, ali drago mi je da je tako neko veliko ime, kao što je on, ko je učestvovao u osnivanju ATP organizacije, rekao da je u to vreme podela profita bila 50/50 između turnira i igrača. Danas je to mnogo manje.
Novak je otkrio koliko to novca za sebe otprilike zadržavaju najveći turniri.
– Sa ATP imamo negde između 25 i 30 posto, dakle nekih 26, 27 posto, u proseku ono što igrači dobijaju od ATP. Što se tiče grend slemova, tu je prosek duplo manji, tu je negde oko 11 posto, 12. Ne znam da li se nešto promenilo u poslednje dve godine. Mislim, jeste se promenilo u smislu uvećanja nagradnog fonda, ali u poslednje dve godine nije zbog kovida, ali ide u tom pravcu. Interesantno, mediji pišu u tom pravcu kako igrači dobijaju veći iznos nagradnog fonda, a ne piše se o tome koliko je grend slem ili neki turnir povećao svoj obrt novca. Proporcionalno, mnogo mnogo više nego što je to sa druge strane dobijeno u vidu nagradnog fonda za igrače – uviđa Novak Đoković.
Potom se upustio u nove kritike prema ATP-u, objašnjavajući zbog čega je važno postojanje njegove PTPA organizacije.
– To je onako jedana vrlo osetljiva tema u našem sportu i nisam se nikad ustručavao da pričam o tome zato što mislim da je jako bitno. Znam da je to prst u oko mnogim turnirima ili ljudima u politici i biznisu tenisa, koji prosto ne žele da određene informacije izađu na videlo i da igrači saznaju kako se vode stvari. Upravo je to jedan od najvećih razloga što je osnovan PTPA i zašto ta organizacija mora da postoji, jer nemamo stoprocentno predstavništvo i zastupljenost prava igrača. Prosto nemamo. Ovaj sistem koji ima ATP, ma koliko ja cenio ATP s jedne strane, bez daljeg, ta struktura ne funkcioniše. Pokazalo se mnogo puta u prošlosti.
Ističe da je pokušavao nešto da promeni dok je bio u Savetu igrača, ali da pomaka jednostavno nije bilo, jer nije bilo jedinstva.
– Ja sam bio deset godina u Savetu igrača, znam šta se sve pokušalo, ali ne ide. Pre svega za igrače da naprave veću razliku u svojim životima i kako da se napravi veći korak unapred. To mora da ide kroz jednu organizaciju koja je samo odgovorna i predodređena da zastupa igrače jer u suprotnom se vrtimo u krug i nažalost igrači su ti kojima je prioritet da treniraju i budu posvećeni tenisu, a ovoj drugoj strani je to prvo prioritet i onda smo mi već u startu u zaostatku. Tu se mnogo štošta radi što nije u interesu igrača i onda su igrači ti koji ispaštaju.
Novak ne može da veruje da će ATP sprovesti plan za dodelu licence Mastersima na čak 30 godina.
– Ja se nadam da će ovo da prepoznaju i oni koji nisu deo PTPA, jer ima tu dosta igrača iz vrha koji nisu deo organizacije. Žao mi je zbog toga, ali opet razumem, svako čeka neko svoje vreme. Da li će se to desiti ili ne, to ne znam, svakom je potrebno vreme da razmisli o tome, ali što više vremena odmiče, ima manje vremena da se stvari konkretno promene jer donose se raznorazni zakoni, nova pravila, usvajanja… Evo sada imamo taj 30-godišnji plan, zapravo licenca koja se produžuje svim mastersima. To je nečuveno! Mislim da ni u jednom sportu nema da u jednom sportu daješ nekom licencu na 30 godina, to je neverovatno.
Nastavio je da objašnjava zbog čega to ne bi smelo da se dogodi.
– I na primer, od tih licenci koje su dobili na garanciju od 30 godina, njihova licenca će sad da ide duplo gore jer će imati par dana više za organizaciju turnira. Samo da vam dam primer. I onda oni tu licencu prodaju za nekoliko stotina miliona evra, kao na primer Madrid, a od toga igrači nemaju ništa. A praktično smo mi kao igrači deo organizacije ATP dali njima mogućnost da imaju duži turnir, 30 godina licencu, i onda tu licencu kad prodaju, zarađuju samo za sebe. To je samo jedan primer, a ima mnogo tačaka u tom dogovoru koje su crvene zastavice u odnosu na igrače. Ima tu mnogo stvari, jedino ako se velika većina igrača, pogotovo iz vrha, ujedini, možemo da napravimo nešto konkretno. Ovako samo cupkamo u mestu, a to samo odgovara ljudima koji drže monopol – zaključio je Đoković.
