Dolazak Novaka Đokovića na veliko finale Dejvis kupa u Malagi izazvao je veliko interesovanje španskih medija za razgovor sa njim.
„Broj 1“ dao je prednost verovatno „Broju 1“ kada je u pitanju živopisna španska sportska štampa. Dao je poveći intervju za „Marku“.
Pitali su ga, kao „čoveka teniskih rekorda“, koji je sledeći rekord koji ima na umu.
– To je dobro pitanje. Verovatno najviše osvojenih titula. Želim da osvojim koliko god je turnira moguće i, ako bude sreće, preteknem Džimija Konorsa. Uvek se pojavi neki novi rekord na horizontu koji bi mogao biti postavljen. Ali, najvažnije od svega je rušiti lične rekorde i pisati svoju istoriju. To želim da imam. Da bih osvajao velike turnire moram da održim visok nivo spremnosti, posvećenosti i motivacije – rekao je osvajač 24 grend slem turnira koji je prošle nedelje 400. put osvanuo kao prvi na ATP listi.
Pohvale Alkarasu i Fereru
Drugo pitanje odnosilo se na izjavu Huana Karlosa Ferera, trenera Karlosa Alkarasa, koji je rekao da njegov pulen mnogo toga uči posmatrajući Đokovića, a najviše o profesionalizmu i življenju uz tenis i za tenis.
– Lepo je to čuti o sebi. Mnogo poštujem Ferera, počevši od činjenice da je bio “Broj 1”. Oduvek me je impresioniralo sa koliko profesionalizma i ozbiljnosti pristupa tenisu. To je očigledno pomoglo Alkarasu u velikoj meri, ne samo da ostvari uspeh, već da pritom ostane pristojan momak i zadrži mentalitet šampiona. Zahvaljujući Huanu Karlosu, ali i načinu na koji je vaspitan, on se ponaša mnogo zrelije nego što se očekuje u njegovim godinama. On ima samo 20, ali se na tom putu nosi kao osoba sa mnogo iskustva i zrelosti – govorio je Đoković o rezultatima saradnje Alkarasa i Ferera.
Alkaras je jedini koji vas je pobedio ove godine na najvažnijim turnirima. Da li to što ste imali prednost u tom finalu Vimbldona čini njegov uspeh još većim?
– To je pitanje za Karlosa, ali lično ne nosim taj meč u podsvesti. Uvek gledam unapred. Za svaki poraz u velikim finalima postojao je jasan razlog zbog čega se dogodio. Trudim se da naučim iz svega, a poraz u finalu grend slema me motiviše više od titule. Izgubio sam na Vimbldonu i od tada osvojio sve, osim tog poraza od Sinera u grupnoj fazi u Torinu. Ako bismo analizirali ovu godinu, mogu da kažem da je taj poraz od Alkarasa bio dobar, jer me je silno motivisao za ostatak sezone – uspeo je, kao i obično, Novak da pronađe pozitivno u negativnom.
“Više sam viđao Federera i Nadala, nego roditelje”
Više puta ste rekli da ne možete biti prijatelj sa Rafaelom Nadalom i Rodžerom Federerom iz prostog razloga što su oni vaši najveći rivali. Da li mislite da su srećni zbog toga što ste oborili sve njihove rekorde?
– Tačno je da ne možemo biti prijatelji, jer s prijateljem pričate o svemu, dobrom, lošem, poveravate im tajne… Nisam siguran da je bilo ko voljan da odlazi tako daleko sa svojim najvećim rivalima. U poslednjih 15 godina češće sam viđao Nadala i Federera nego roditelje. To znači da su oni bili i ostali važan deo mog života i karijere. Ne mogu ih poštovati više, kao ni rivalstvo koje smo izgradili tokom svih ovih godina. To je bilo dugo zajedničko putovanje, a kada jednom svi ostavimo rekete po strani posmatraćemo taj period mnogo opuštenije – istakao je Novak.
“Poslednji ples” sa Rafom
Nadal je potvrdio da se vraća sledeće godine. Rekli ste da biste voleli bar još jednom da odigrate protiv njega. Imate li posebnu želju gde?
– Mislim da bi mnogo ljudi volelo ako bi to bilo na Rolan Garosu. Što da ne? Lično, ne bih birao gde, voleo bih da se dogodi. Ali, Rolan Garos ne bi bio loš, Nadal je teniser koji je osvojio daleko najviše titula na tom turniru. Ali, bilo gde da se sretnemo, bilo bi sjajno i verujem da bi svet tenisa uživao. Bila bi neka vrsta “Poslednjeg plesa”. Ne znam koliko ćemo još puta imati prilike da igramo jedan protiv drugog, ni da li ćemo uopšte, ali se nadam da hoćemo jer to svi žele. Računajući i mene – rekao je Đoković koji je 59 puta igrao protiv najvećeg rivala i pobedio 30 puta.
Ako bi vam neko rekao: “Oborićeš i Nadalov rekord na Rolan Garosu, sve što treba da uradiš je da igraš do 50. godine”, šta biste mu odgovorili?
– Ne znam, mislim da moja supruga ne bi bila previše srećna – rekao je sa osmehom.
– Veoma sam zadovoljan onim što sam ostvario. Nije neophodno da razmišljam o Rafinom skoru u Parizu. Imam mnogo toga na šta sam ponosan, a što pripada istoriji tenisa. Da se danas povlačim iz tenisa, bio bih srećan i ponosan na sve što sam postigao.
Juriš na olimpijsko zlato
Jedna od retkih stvari koju niste postigli su golden slem i zlato na Olimpijskim igrama. Mislite li da je to dostižno sa 37?
– Da li je bilo realno očekivati da osvojim tri grend slema ove godine? Pre pet godina ili pre dve godine, nisam siguran da su ljudi ni tada verovali da je moguće. Znam sebe jako dobro, znam u kakvom sam fizičkom i mentalnom stanju i baš zato znam da mogu. Ne želim da zvučim prepotentno i da ovo bude shvaćeno kao nepoštovanje mojih rivala. Znam da se hiljade igrača bori za isti cilj, ali u isto vreme znam ko sam i verujem u sebe.
Da li je najveći izazov za vas zlatna medalja na Igrama na pariskoj šljaci?
– Biće čudan osećaj igrati Olimpijske igre na Rolan Garosu. Slično kao 2012. na Vimbldonu. Mislim da je to bio prvi i poslednji put da smo igrali u opremi koja nije bila bela na tom mestu. Igre su veoma posebno takmičenje. Volim Olimpijsko selo, volim ceremoniju otvaranja, volim da predstavljam svoju zemlju na najvažnijem turniru u svetu sporta. Za tenisere to nije lak turnir, jer je raspored “nabijen”. Sa Rolan Garosa idemo na travu, pa se vraćamo na šljaku, a onda odmah prelazimo na tvrdu podlogu. Međutim, biću spreman. Nadam se da će me zdravlje poslužiti i da ću se u Parizu boriti za olimpijsko zlato – zaključio je Đoković.
