Maj je, ali za Novaka Đokovića kao da tek sad počinje sezona. Kada za par dana uđe u arenu “Foro Italika”, osećaće se kao pravi gladijator. Koliko zbog simbolike igranja u Rimu, još više zbog svega što ga čeka u narednim mesecima.
Jer, od ove nedelje pa do polovine septembra, pred najboljim teniserom sveta će se nizati svi najvažniji događaji sezone. Tri grend slema, jedan ili dva mastersa i ono – po njegovom izboru najbitnije – Olimpijske igre u Parizu.
Nikad Đoković pred sobom nije imao ovakav izazov. Prvo, zato što se najvažnija svetska smotra sportista prvi put u njegovoj karijeri igra na šljaci, i to samo 12 dana posle finala Vimbldona. Dakle za manje od dve nedelje, ako u Londonu i ove godine bude igrao za titulu – a od 2017. nije izostao sa podele pehara – treba se adaptirati sa najbrže na najsporiju podlogu, i to njegovu najmanje uspešnu. I još se odmoriti.
Drugo, jer će Novak imati 37 godina i 2,5 meseca kada se završe pariske Igre, a niko nikad u tom dobu nije osvojio bilo koju medalju, a kamoli zlatnu, otkako se tenis vratio u olimpijsku porodicu 1988.
Ako su prethodni mastersi koje je igrao – Indijan Vels i Monte Karlo – bili više važni zbog sebe samih, a manje zbog budućih planova, sa rimskim je druga priča. Kako Đoković bude igrao na “Foro Italiku”, odjekivaće na Rolan Garosu.
Jer, Nole u Rim dolazi bez ijedne titule u 2024, poljuljanog samopouzdanja i veoma je važno da ga dobro odigra. Bilo bi sjajno ako osvoji sedmu titulu, ali i ako ne uspe, ključno je da ode što dalje kako bi u Pariz stigao sa što više mečeva.
Žreb mu to u priličnoj meri i najavljuje. Do četvrtfinalnog duela protiv Kaspera Ruda, ne bi smeo da ima nerešive probleme, mada neće biti ni lako. Tada dolazi možda i najteži duel – protiv Norvežanina koji ga je savladao na putu do finala u Monte Karlu, a potom osvojio Barselonu. Međutim, nije ni realno igrati tako velika takmičenja bez teških susreta, oni i doprinose jačanju forme.
Potom sledi nedelja brušenja forme pa odbrana “Kupa musketara”. Olakšavajuća okolnost može biti činjenica da najveći rivali, Karlos Alkaras i Janik Siner, prolaze kroz teške trenutke zbog povreda. Ako uopšte budu u stanju da igraju u Parizu, neće biti u idealnoj formi.
Eventualnog izostanka titule na “Foro Italiku”, Đoković uopšte ne treba da se plaši. Jer nikad nije u istoj godini osvojio i Rim i Pariz.
Ako zaigra u završnici Frenč opena, male su šanse da se Nole pojavi na nekom zvaničnom turniru na travi pre londonskog grend slema. Opet će par dana ranije odabrati neku od egzibicija.
A onda dolazi najteže iskušenje – pet nedelja u kojima treba spakovati uspehe na Vimbldonu i Olimpijskim igrama. Koliko će to biti teško – više brinu drugi nego Đoković. On je već rekao da ide po oba trofeja.
Na kraju ove strašne serije je US open, ali o njemu niko neće razmišljati do olimpijskog epiloga. Pre dolaska u Njujork su mastersi u Montrealu i Sinsinatiju, Nole će skoro sigurno preskočiti prvi, a učešće na drugom će zavisiti od količine olimpijskog umora.
