Australijska vlada zna da u odluci da uskrati vizu Novaku Đokoviću iza nje stoji velika većina ljudi u zemlji, piše nemačka štampa, ali i ukazuje na to da je u rukama ministra za imigraciju prevelika moć.
“Slučaj je postao teška stres-proba za politiku zemlje, nakon što je Australija provela mnogo meseci u teškim izolacijama, a mnogim građanima te zemlje dugo nije bio dozvoljen ulazak u domovinu zbog strogih pravila”, piše “Cajt”.
Nemački list ocenjuje da “australijska vlada zna da u ovoj odluci iza nje stoji velika većina Australijanaca. Prema anketama koje je sprovela medijska grupa Njuz korp, 83 odsto ispitanih podržava pokušaj proterivanja Đokovića iz zemlje.”
Ministar Aleks Hok koji je doneo odluku o ponovnom oduzimanju vize, vrlo je blizak premijeru Skotu Morisonu, piše “Frankfurter algemajne cajtung”.
“Uprkos tome što mu je tek 43 godina, on važi za iskusnog čovek liberala. Hok je zajedno sa Morisonom član grupe za proučavanje Biblije”, ukazuje nemački list i podseća na jednu izjavu tog ministra u parlamentu: “Čvrsto verujem u ideje milosrđa, oprosta, iskupljenja i druge šanse.” Sa njegove tačke gledišta, smatra Frankfurter algemajne cajtung, “Đoković je imao dovoljno šansi koje nije iskoristio”.
Prevelika moć u rukama ministra
List “Tagescajtung” piše: “Retko se dešava da se neki političar žali da ima preveliku moć, ali upravo to je 2008. uradio bivši australijski ministar za imigracije Kris Evans. Zakon o useljavanju mu je kao ministru dao enormna ovlašćenja, doslovno o životu i smrti, kako je rekao.
– Osećao sam se ne samo neugodno, jer sam bio zabrinut zbog izigravanja Boga, već i zbog transparentnosti i odgovornosti za te ministarske odluke, kao i zbog nedostatka pravnih lekova protiv tih odluka u nekim slučajevima – rekao je Evans.”
Nemački list ukazuje da je u ovom slučaju u igri mnogo novca i možda gubitak Đokovićeve časti.
“Za one druge čija se dokumenta nalaze na ministrovom stolu i čekaju njegovu procenu, na kocki je egzistencija. Ako ministar potvrdi to što su prethodno birokrate odbile zahtev za azil, sudbina podnosioca zahteva obično je zapečaćena. Ako budu deportovani u zemlju porekla preti im možda mučenje i smrt. A ako iz tog razloga ne mogu odmah da budu deportovani, onda moraju da borave u otrcanim hotelima. U hotelu u kojem je Đoković bio smešten, deo interniranih boravi već devet godina čekajući deportaciju”, piše Tagescajtung.
