Republika Srbija ima jasnu politiku kad je u pitanju plaćanje poreza. Čuveni PDV moraju da plate svi, bilo da je reč o tajkunu koji kupuje luksuznu jahtu ili građaninu koji želi da uplati humanitarnu pomoć za siromašne i bolesne.
Iako je 2017. godine tadašnji ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin najavio ukidanje ovog poreza od 20 odsto na humanitarnu pomoć, to se nije dogodilo.
U martu ove godine Ministarstvo finansija formiralo je Radno telo koje je trebalo da odredi kriterijume za oslobađanje pojedinih donacija od PDV-a, međutim, rešenje nije nađeno.
Za to vreme humanitarci izdvajaju za najugroženije i pride moraju da plate državi namet za na čovečnost, što je u Evropi slučaj jedno još u BiH.
Ljiljana Kuzmanović-Vujaković, direktorka Fondacije Budi human, kaže za “Vesti” da je reč o veoma neuređenoj oblasti.
– Kod nas u Srbiji humanitarne organizacije nisu oslobođene ničega, već nas tretiraju kao neku kompaniju. A to veoma utiče na donatore koji žele da njihov iznos u celosti bude namenjen nekome ko je bolestan ili siromašan. Onda se mi dovijamo na razne načine da pokrijemo PDV koji uopšte nije mali – kaže Kuzmanović-Vujaković.
Ona objašnjava da se za skupa lečenja prilikom uplata donacija često izgubi veliki deo sredstava upravo zbog nameta države.
Niko ne sluša
– To je nešto o čemu humanitarne fondacije stalno pričaju, ali nas niko ne čuje. Ako već država ne može da pomogne mnogima koji su u teškoj situaciji, neka bar ne odmaže nametima – veli Kuzmanović-Vujaković.
Generalni sekretar Crvenog krsta Srbije Ljubomir Miladinović rekao je da su u radu te organizacije humanitarne donacije od izuzetnog značaja.
– Naš rad i humanitarni mandat zavisi od toga na koji način motivišemo ljude da doniraju sredstva. Humanitarne organizacije su svesne da bi prosto ukidanje PDV-a za ove svrhe moglo da bude zloupotrebljeno. Međutim, to bi privuklo nove donatore i znatno olakšalo posao. Ako budemo u prilici da motivišemo donatore i učinimo im te procedure olakšanim, onda ćemo biti efikasniji – napominje Miladinović.
Teret i za bolnicu
Zbog PDV-a bilo je otežano i otvaranje Dečje hematoonkološke bolnice u Nišu. Čak četiri godine je prikupljan novac, a kako je projekat koštao više od milion evra, porez je iznosio 200.000 evra.
Tamara Klarić iz Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR) rekla je za medije da su donatori opravdano smatrali da ne moraju da plate namet državi
kada već daju sredstva koja će ostati državi i društvu na korišćenje.
– To je prevaziđeno tako što je Ministarstvo zdravlja u visini PDV-a raspisalo javni poziv i nabavilo materijal za drugu fazu izgradnje klinike i medicinsku opremu. Zapravo, građani Srbije su kroz SMS poruke donirali upravo iznos nameta državi da bismo mogli da izgradimo bolnicu – opisala je paradoksalnu situaciju Tamara Klarić.
Namet na hleb
Ferhat Hođaj, vlasnik pekare Arena u Prijepolju, postao je poznat jer nudi besplatno hleb građanima koji nemaju ni toliko para. Feđaj je konsultovao inspekciju, pa je po njihovom savetu i hleb koji deli sirotinji evidentirao kroz fiskalnu kasu i plaćao za njih porez kao da ih prodaje.
Sličnu sudbinu godinama je delio zagrebački pekar Azgan Kenaj, koji je sav svoj neprodani hleb poklanjao siromašnima i na to plaćao PDV. Onda su u Hrvatskoj pre tri godine promenili Pravilnik, pa je donirana hrana oslobođena tog poreza.
Loše iskustvo “Vesti”: Ojadili i dijasporu
Pre nekoliko meseci redakcija “Vesti” je zahvaljujući čitaocima velikog srca iz dijaspore i njihovim donacijama uspela da prikupi novac za kupovinu neophodnih medicinskih aparata za opštu bolnicu u Pasjanu na Kosovu i Metohiji. Iako je reč o zdravstvenoj ustanovi u sistemu Republike Srbije, tamo nisu imali ni osnovne uslove rada.
Tada je naš “Humanitarni most” priskočio u pomoć. Prikupljeno je oko 4.000 evra, a kada je na red došla realizacija, suočili smo se s neprijatnom situacijom da moramo da platimo čak 1.000 evra poreza. Za tu sumu bolnica u Pasjanu mogla je da obezbedi zalihu lekova, obnovi aparate za pritisak, ili obezbedi dohranu za bebe u porodilištu koja im uvek nedostaje. Ali je umesto toga plaćen PDV. Nije bilo drugog izbora, a bebe na Kosovu će morati već nekako da se snađu.
Od SAD uzeli pomoć i pare
Svojevremeno je američki ambasador Kajl Skot apelovao na vlasti u Srbiji da se pozabave ovim problemom. Naime, Ambasada SAD je Ministarstvu prosvete uručila 75 laptop računara namenjenih srednjoškolcima, a onda su shvatili da su na svaki računar platili porez od 20 odsto.
– Kad sam od ministra prosvete čuo da nedostaju računari, obratio sam se Američkoj privrednoj komori u Beogradu za pomoć i brzo su se prijavile četiri kompanije. Ispostavilo se da smo za taj novac mogli da poklonimo 15 laptopova više. Donatorske akcije u Srbiji bile bi efikasnije kada bi privrednici u tom slučaju bili oslobođeni poreza kao što je slučaj u SAD – rekao je tada Skot.
