Saborovanje posvećeno reformatoru srpskog jezika i pisma Vuku Stefanoviću Karadžiću svečano je otvoreno u Vukovom domu kulture u Loznici. Posle izvođenja “Himne Vuku”, Lozničane je pozdravila Danijela Vanušić (na slici), pomoćnica ministra kulture i informisanja, koja je zvanično otvorila 89. Vukov sabor. Sabor je najstarija i najznačajnija kulturna manifestacija kod nas posvećena očuvanju jezika, pisma i usmene kulture u znak sećanja na Vuka Karadžića i njegovo neprolazno delo, rečeno je na otvaranju manifestacije.
Posebno je važno da je Vuk bio čovek iz naroda koji je čitavo svoje delo posvetio njegovom napretku, njegov patriotizam ogledao se u neposrednom učešću u Prvom srpskom ustanku, ali možda i više od toga putem čvrstog stava o potrebi uvođenja narodnog jezika u srpsku književnost, kazala je Vanušićeva i dodala da to govori da je on iz iskustva spoznao veliku istinu, koja važi i danas, da kultura ne pripada samo takozvanoj eliti već čitavom narodu.
– Veličina njegovog dela jeste u tome što su zahvaljujući njemu evropska javnost i slavni književnici kao što su Gete, Puškin, ili braća Grim čuli za Srbiju i zainteresovali se za geografski neveliku zemlju na Balkanu u kojoj živi ponosni i pravdoljubiv narod. U tom svetlu, i sa ove vremenske distance, može se reći da je tvorac srpskog jezika i pisma koje danas poznajemo bio preteča moderne kulturne diplomatije i najbolji primer kako svetu pokazati bogatu kulturnu baštinu i stvaralaštvo koje Srbija ima. Njegov životni put trebalo bi da bude uzor svim mladim ljudima pošto je, uprkos tome što je potekao iz male sredine, u vreme nepovoljno za bavljenje kulturom i naukom, uspeo da postane jedna od najuticajnijih ličnosti u istoriji naše zemlje. Vuka brojne teške prepreke nisu omele da delima ostavi neizbrisiv trag u istoriji. To je poruka mladima da predani rad, istrajnost i posvećenost uvek daju rezultate i bivaju nagrađeni. Vuk je davno rekao da je jezik hranitelj naroda i dokle živi jezik dotle živi i narod. Naša je i moralna i zakonska obaveza da se staramo o svojim najvećim kulturnim i tradicionalnim vrednostima, što ćirilica svakako jeste – kazala je Vanušićeva.
Poručila je da će Ministarstvo kulture nastaviti da posebnu pažnju posvećuje manifestacijama poput Vukovog sabora, koja na najbolji način neguje srpski jezik i pismo, u veliko blago koje treba čuvati i razvijati.
Prema rečima Milene Manojlović Knežević, predsednice Skupštine grada, naš prosvetitelj iz Jadra i Tršića najviše je doprineo da se znanje o srpskom narodu proširi po Evropi i na svoj način, u njegovom vremenu, nadoknadio sve ono što je propušteno u diplomatiji i politici iz vremena pet vekova porobljene Srbije.
Tradicija od 1933. godine
Publika je posle otvaranja sabora uživala u koncertu muzičkog sastava Kalem, prvom od više ovogodišnjih saborskih programa. Saborski dani traju do 18. septembra kad će na saborištu u Tršiću, biti održana završna svečanost. Vukov sabor se organizuje od 1933, a od 2012. upisan je u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Organizator sabora je loznički Centar za kulturu “Vuk Karadžić”, a pokrovitelji Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Loznica.
